VJESNIK 11. (ZAGREB, 1909.)

Strana - 106

„Ja sam njemu vre dal jenkrat meč vu ruke, „S kern vsemu kršćanstvu on zavdaje muke. „On jur dobro zna, šta čineći bude, „On vam naplatit će vre vaše trude!" Tako pri caru zgubili pol svoga hotenja, Već dalje hoditi ne imali želenja. Berislavić Ferenca Turci okovaše, Jer od njega prevare kruto se bojaše. Ta dva druga pako k viziru poslaše, Komu od cara svoga vernu knigu daše. Trausandiu k njemu su šetuvali, Od bana i cara same knige njemu su predali. Od vsega orsaga njega pozdravlaše, Banovo hotenje vse njemu povedaše. Vizir pako počne njima govoriti Z ovum prevarum nje jako triti: „Što vi govorite od orsaga strane, „Jer se vse krajine kruto jako brane. „Ovdi ni nijedne pečat varmegije, „Pismo od orsaga povedjte, gdi je. „To mi sam ban piše i š njim grof Trsatski, „Na kojeh knigu turski ne bi išli mački, „Za banovu volju kupit vojsku ne ću, „A vu drugom poslu slušat hoću, „Neg ću zapovedat paši bosanskomu, „Nek mu včini dobro kakti slugi momu, „Neka da junakov jedno pet sto. „Ak će pak carovu vsu vojsku imati, „Mora od orsaga pismo nama dati!" Odovud su išli k bosanskomu paši, Ki se skorom sam svoje tenje plaši, Komu je donesel lista od vizira, Da već kršćenikom žena Zrinja ne da mira. Prijemši tu zapoved paša bosanski, Ki je bil vsigdar vojnik homanijski, Skupil je vojske zločeste i nejake, Ke pod Bosnijom imali ; S tima, da vse skupa do pet sto nimali, Išel je v Čakovec z glasi Bukovački, Koga se ne straše nit carski mački.