VJESNIK 8. (ZAGREB, 1899)
Strana - 51
51 Taj isti pomjeŠani čakavsko kajkavski jezik nalazi se i u Fortuni i to tako da je fonetika čakavska, a leksikalni dio kajkavski, jedino se rukopis Fortune razlikuje od štampane Sirene time, da ne ima nikada rieč ča, već izključivo Što, te u sliedećih riedkih slucajevih rabi kajkavsku formu: 1. kaj (7. 6.), 2. kajkud (7. 36.), nikaj (8. 3.), tolikajše (4. 36.). Sirena imade kajkavsku formu „takajše" na prvoj strani predgovora. Da je Petar rabio ovu kajkavsku formu, dokazuje i list, što ga je prije svoje smrti pisao svojoj suprugi, jer se u tom pismu dva puta nalazi rieč „tulikajše". Prispodabljajući Petrov rukopis Sirene sa štampanim izdanjem, našao sam, da je Petar u rukopisu redovito rabio rieč što, i to u osam pjevanja 25 puta, a samo na jednom mjestu se nalaze rieč ča (2. 83), s toga držim da redovito nije Petar rabio onaj jezik i pravopis, koji se nalazi u njegovoj štampanoj Sireni. Za dokaz tomu navodim i to, što štampana Sirena vrvi riečmi cič (sbog, radi) a u rukopisu je nijedanput ne ima. — Isto tako se u štampanoj Sireni redovito pred r piše a n. pr. vario, garlo itd. po dubrovačkom pravopisu, dočim Petar u rukopisu Sirene izključivo piše e pred r rt. pr. gerlo, kervi, verti itd., a isto tako piše u gorispomenutom listu serce, sverhu, serčeno itd. Iz svega toga sliedi, da je Petar priredjujuć Sirenu za štampu, bud sam, bud po kojem drugom promjenio ili promjeniti dao ponješto svoj redoviti način pisanja prema dubrovačkim formam, koji su takodjer pisali a pred r te rabili rieč cič. Isto tako se piše u štampanoj Sireni: „Stoj veselo sada, pij gij (jedi)" (4. 46.) dočim ova izreka u Zrinskovom rukopisu glasi : „neg veselo pi ii (jij = jedi)" (4. 40) a ima i više takovih mjesta, koja dokazuju, da se je štampana Sirena mienjala u pravopisu od običnoga Petrovoga pisma. Karakteristične su forme rieči nikdar, ništor, ništar, koje redovito rabe u Sireni i Fortuni. „Gospodstvo samoglasa a — taj bitni znak našega jezika — ne mogaše kajkaština niti u .Sireni zatrti, niti mu išta nahuditi. Pače su pravi pravcati čakavizmi, kada čitamo: žalim bludnikom, moći zale itd., pravadan (11. 58.)". U Fortuni se nalazi: zali čini (2. 27.), dočim se rieč pravedan redovito „pravadan" piše. „Drugih osobina iz života samoglasa ne ima mnogo : napomenuti se može popel (5. 87. itd.) umjesto pepel; u mjesto i veruga (14. 60.) ili u mjesto o u rieči tulik — kulik, kao osobitost narečja kajkavskoga. Ovako ima u mjesto o u rieči jednuč (2. 66.) Nego instrumental na um (mjesto om) dolazi u Sireni sasvim riedko n. pr. z nečistoćum bludnost (Uvod 4.)". Istina je, da se češće u štampanoj Sireni piše popel mjesto, pepel, nu u rukopisu Petra se sva četiri put ova rieč „pepel" piše, a isto ju tako piše i Fortuna. Fortuna imade „verugah" (u pjesmi Siromakom, jednuč (2. 14.), kuliko — tuliko (1. 5.), miloščum čuvati (7. 26.). „Nosnim samoglasima ima traga u rieči: dumbokom jarku (3. 56.)". Fortuna ima: V dumbokih vodah (10. 4.). „Poznata je kao rieč čakavska: kadi mjesto običnoga gdi — gde: ki be kadi zmožan (13. 19.) u Sireni ima jedno uz drugo". Fortuna ima: kadi moreš (8. 16.), nigder (6. 15.) dakle takodjer jedno uz drugo.
