VJESTNIK 5. (ZAGREB, 1903)
Strana - 232
232 ни у благо ни у вино ни у круХ ни у месо | ни у воће ни у иједној другој ствари гьнма подложно], него да исти пук буде еигуран у | свакој даржави својој и гыюва нманьа толико у нашој даржави колико у лотачкој [ и у турекој .... и они ки су из Пољнц Подграја и Ж(арномни)цо и свих њиових мејашл"то|лико ако пролазит буду, колико ако застојс учинит код радњу; и да омин можо улист у | Пољица елободан са четнри ?ли пет другова а сам у сланицу, а да Бласи, који прилазе [ у Пољнцнх у Щдграге и у Жарномници буду они слободни и њиово имаше нити да i и|један ускок алнти нами подложан можо увридит згор речсне под пену одметннвштва | и нзгубјеи.а своје карпк и плаЬв и других педипсах на вољу нашу у нашета ђенерала | од Кар ловца и капетана | соњскога И хоћемо да ове наше буду проглашене у Сен>у од ка иетана а не будућн њега од вице капетана и да буду исписане у канцеларпу сен.ску | ; и да одма буду враћени сужни Пољички и све имање узето у Пољнцих, навлаетито у Је|сенице и Жарномннцу и од свега да ее даде на знање нашему Генералу од Кар ловца и капстану | сењекому и (о)ни јошће, који су учинили протива наредби цесар скога величанства и у напрндак ко ће учиннти протива нашој наредбп, подајући иетнм Пољичаном облает да | за сваку шкоду могу се утећи нашему Генералу али капо тану сетьекому и да они педиисају ] ириступнике и наше непоелушникс и да учину бранит свако пмање. Дано у нашему граду од Фундснбурга (sic!) на 25. агуста 1664. Фердпшндо Пали. Лагмаи о, мисто печата цесарова. Na hrptu piše bosančicom: Думала UMtmu пргктлеђ цесара \ Фердинанда, ов<> je daiH е.ш- cuntma I матица, понаправљена искољта на 2 (///на) 1697. VI. 1707. rnaja 7. u Mlecima. Alojzije Mocenigo, duždo mletački, napučuje Jus Una a Ripa, generalnog namjesnika za Dalmaciju i Albaniju, da vijeće X. nije moglo uslišali molbu poljičkog poslanstva za oprost od plaćanja 300 dukata poreza na godinu. Aloysius Mocenico dei graciä dux Venetiar(um) etc | nobili et sapienti viro Justino a Ripa prouisori nostro generali in Dalmatia et Albania fideli dilejeto salutem et dilectionis affectum. Cadute sotto i publici rifflessi le vostre distinte informationi sopra i riccorjsi de popoli di Poglizza humiliati alla signoria nostra col mezzo de loro ambasciatori comparsi ultimam(en)te ä questa | parte s'e trouato proprio dal senato di non alterare ia terminazione da voi stabilita e da noi sotto li 18. nouem|bre 1705. approuata, che ingionge ä quella communitä Г Obligo della corrisponsione de reali trecento all' anno I nella publica cassa. Come perö siamo certi, che non recedendo punto quei amatissimi sudditi da quello sono sta^ti solliti in altri tempi di prattieäre, e che uni formandosi pure alla prattica delle altre benemerite popolazioni, che ] contribuiscono la deeima ö il cannone per le terre e fondi, che godono, saranno per rassegnarsi con pari I prontezza ä questo giusto riconoseimento uerso il diritto publico dominio, cosi mentre concorre per altro il | senato alla confermazione de loro priuileggi e si riespediscono gli ambasciatori con li soliti effetti della pu|blica munifficenza, hauerete voi ä riconfermar negl' incontri alla communitä stessa la partialita dell'affetto, con che sarä sempre da noi riguardata con mira di promouerle il maggiör possibile solleno, perche tanto piu | s' inferuori nella deuozione e nella fede uerso il publico nome. E da. mö sia commesso al magistrato deljle rason vecchie di vestir Ii tre ambasciatori di Poglizza nella forma,
