VJESTNIK 5. (ZAGREB, 1903)
Strana - 193
193 Kadlec pokazuje dojam i položaj slav. pravnih institucija i kako su se one udomile u narodu magjarskom, te u tom daleko nadilazi nalične radnje Krajnerove. Virozsilove, Hajnikove i Timonove. Od osobitoga je interesa najnovija radnja Jagićeva 2 \ u kojoj on prikazuje čitavu historiju pitanja o domovini crkveno-slovenskoga jezika, te tom prilikom, što i jest prirodno, nadovezuje glavne momente iz života sv. Cirila i Metoda poslije god. 863., dokazavši podjedno, konačno i jasno, da su pisma pape Ivana VIII., kojim dozvoljava slavensku liturgiju, nesumnjivo izpravna. Onda se crta sudbina slav. liturgije kod južnih Slavena, te prelazi na pitanje o počecima slav. filologije, koja i jest opet uzkrisila poštovanje i važnost svete braće, a to je rad Dobnerov, Dobrovskijev, Durichov, Kopitarov, Vostokovljev, Safarikov, Miklošićev, koji po Jagiću nije puno privriedio riešenju pitanja o domovini crkveno-slav. jezika, jer je tvrdoglavo stajao na Kopitarovoj „panonskoj teoriji 11 . Onda prelazi Jagić na samostalno izučavanje, te pohvalivši prije rad svojih pomagača, na žalost prerano umrloga Oblaka te Vondrâka, dolazi do ovoga važnoga rezultata, kojega zove: „das Resultat der Compromisse", po kojemu „das Altkirchenslavische in der zweiten Hälfte des 9. Jahrhunderts als ein besonderer südslavischer Dialect, der irgendwo zwischen Saloniki und Constantinopel im Munde des Volkes gelebt hat, durch die Mission der beiden Brüder nach Mähren und Pannonien imporiirt wurde, wohin er nebst dem lautlichen Charakter und dem Reichtum an grammatischen Formen auch sein bestimmtes Lexicon mitbrachte, in letzterer Beziehung jedoch an die neue Umgebung, soweit diese bereits mit gewissen Ausdrücken des christlichen Lebens, sei es einheimischen, sei aus dem Deutschen entlehnten, vertraut war, manche Concession zu machen keinen Anstand nahm". (II. 81.) Jagićeva radnja može se uzeti kao osobito važan prinos konačnom riešenju toga važnoga pitanja u slavenskoj nauci. — Čuveni prof. bečkoga sveučilišta Jireček 22 izdao je prvi dio svoje radnje o Romanima u gradovima dalmatinskim za vrieme srednjeg vieka, koji on nazivlje uvodom (Einleitung). U njemu se razpravlja najprije o izvorima, a onda redom o Rimljanima i Romanima u sjevernom dielu balk. poluostrova prije doselenja Slavena, o Dalmaciji nakon doselenja Slavena, 0 Romanima u sredovječnim dalm. gradovima uobće, o romanskim imenima gradova i mjesta, o ličnim imenima srednjega vieka, o roman, dialektu Dalmatinaca, a napokon 1 o Slovenima u dalm. gradovima. Ta je radnja od osobite važnosti po množini novih svojih rezultata i po kritičnosti svojoj. Dubrovnik je tek onako u glavnom uzet u obseg, jer Jireček misli o njegovim etnografskim prilikama napisati posebnu studiju. — U jednom kratkom članku razpravlja Gumplovicz 2;i o doselenju Hrvata, te upirući se na neke rezultate sociologije, po kojima osvajači vazda traže osim zemlje još i ljudi, hoće da dokaže, kako su oni od cara Heraklija pozvani Hrvati bili germanski Goti, od kojih onda polazi plemstvo hrv.; tu se onda služi Tomom arcidjakonom, koji identifikuje Hrvate s Gotima. Ovako mišljenje nije u bitnosti ništa novo, jer naš akademički rječnik s. v. Hrvat kaže, govoreći o raznim hipotezama imena hrvatskoga, ovo : „ . . . ili se zbilja Hrvati i Srbi preseliše VII. vieka sa sjevera na jug, ali ovdje našavši već naseljene Slovène s njima se pomiešaše i izgubivši svoj jezik i primivši njihov, dadoše im svoje ime, baš onako, kao što se zbilo s finskim Bugarima u Bugarskoj i s germanskim Longobardima u Lombardiji". Gumplowicz je opet posvjedočio, kako je nemoguće ostati kod doslovnoga shvaćanja seobe hrv., kako je prikazuje car Konstantin Porfirogenet. — 0 protestantskoj crkvi u Hrvatskoj i Slavoniji napisao je oveću radnju bivši 21 Jagić: Zur Entstehungsgeschichte der kirchenslavischen Sprache. I. II. Denkschriften bečke akad. Philos, hist. Cl. vol. 47. Wien 1902. 22 Jireček: Die Romanen in den Städten Dalmatiens während des Mittelalters. I. Denkschriften vol. 48. Wien 1902. 28 Gumplovicz: Die politische Geschichte der Serben und Kroaten. U „Polit. Anthropol. Revue" I. (1902.—1903.) br. 10. 13
