VJESTNIK 4. (ZAGREB, 1902)
Strana - 171
171 od njihovije kuća meću, koj kod nas ni foršpana ni hrane nijesu potrebovali, pak k nami izmed najgorje stranskije metnuli, koj u stroškije i foršponije nas zatrese i na ništa spraviŠe, pak hoće da i mi kuće djelamo, koje mi nikada privoleti nemoremo i ponizno molimo Nih Veličanstva, da bi nas od tog zla i nepravice izbavili. 27mo. Naši Commendanti zroka sami neznadu zašto nas siromake natiravaju, da bi koze zatrli, prez kojih nemoremo vnogi živeti, a obećajemo, da nećemo snjim šuma šeći, a po vsih orsageh ljudi drže kud smo vojovaii, zato mi vsi skupa molimo, da bi nami kvara nečinili i dopustili kako smo i dosad držali. 28mo. Za žirovinu kako u našijeh privilegija stoji, prosimo, da se i u napredak obdržava i po Commandantih publicijera. 29to. Vu vsakom mesecu revisija na ništa nas spravila i razsipava, zašto po dvanajst dana moramo trpeti u dangubi, kako se spravimo i razidjcmo i onak na sebi opravu poderasmo jedno, a drugo od našega djela danguba, muškatijeri kod revisije, a gospodari moraju kruh nositi i u tom na veliko siromaštvo dolazimo, zato ponizno molimo, da bi dva put dosti bilo u godini dana revisiju činiti. 30to. Med svijem drugijem punkti najveća prošnja za miloštu nam za mir a Vašem Veličanstvu za službu i povišavanje vekovečno, obćinu ili deputierte narediti i obdržavati ponizno molimo i da bi dosad to nebilo zatrgnuto, tak sada ovo medju nami nebi se pripetilo nigdar, zašto ako bi kakve potežčice imali obćina tak deputijertem svojim predali a deputijerti redom po instantiju, i koja bi potrebna bila ćak do Nih cesaro-kraljevskog Veličanstva, daj bi se na dobar red postavilo za nas moliti: a mi ovak jedan po jedan Comandi ne smijemo tužiti se, jer koji se sami prituže, vu težku kaštigu i nemiloštu kod Comande dodju, kako i od ovud nekoji oficijeri, koji su za nas pravične potežčice pisali ovo treite leto težke rešte i nemiloštu trpe, i kad su oni vu reštu, kako da bi vsi mi bili reštovani, a za nih do sad nijesmo smjeli jednu rieč reći ili progovoriti, jedan po jedan, 3Ivo. Zemlje naše na koje smo naselili i vnogi za pencze kupili i crnu goru krčili i z krvijom po deset puta zaslužili na našu žalost na klaftre izmeriŠc i onak na nas velike podanke napisaše, zašto ponizno prosimo ovo sve na kraj ostaviti i Conskriptije vse nami povrnuti i nazaj predati ponizno molimo. 32g. Nami cieloj obćini Gospodin General grof Petazzi dosti kvara učini, da ovijem Grakom aliti Kalajgjumi odluči zabraniti, da kako do sad kod nas netrže, mi domaćije trgovac neimajući u njih svakojaku partiku jeftinije kupiti nego u purgarov i ćak na dom donosili i na vjeru davali, dok bi človek steko, a sad purgarom duplitno moramo plaćati; zato je od ciele obćine ponizna prošnja, da bi im se dopustilo kako i dosad po našoj generaliji tržiti a stranskijem, da se zabrani, da drugač nesmiju nego pašušem na publicijerani sajam. 33to. Cieloj obćini nepravica, ako se koj kod Comande tuži, što bi dva ali tri forinta vriedno bilo, to taki na auditora odpravi, gdje auditoru prvo mora tri forinta brojiti nego prične sud i onak dosudi kako je volja Gospodina Leillersperga, zato ponizna molba, da bi auditor polag svoje plaće sud činio, ako bi Što malo na papir odlučili.
