VJESTNIK 2. (ZAGREB, 1900.)
Strana - 251
(koliko iest moguće) težak i dosadliv, nego da i kerstianom i risčianom pod teškim iarmom turskim tak davno plačućim i na našu pomoć glcdaiućim srican i ugodan bude. Radi toga odlučismo sve i svakog do koga knige ove očitne, našom vlastitom rukum podpisate pak cesarskim, kralevskim i velikoh(e)rceškim pečatom našim potvrdjene ili po istih od iednoga voiske naše poglavara i zapovidnika budi diačkim ili koim god drugim iezikom podpisatih priličnih kniga od miloserdja našega na gori cilaiuču svrhu mislih naših stanovite učiniti. One dakle koi u državah i vilaetih turskog vladaina stoie, z ovima našima knigama miloserdno pozivamo, da približavajući se voiska naša dobrovolno vladainu našemu poklone se : temelito verumči, da ako tako učine voiska naša svaki dobar red držati i svaki u domu svome pod bremenom veoma lagahnim tere koliko se (činijti moglo bude podainem profunta (hr)ane ravno tako kako u po mira samo neka s mirom bude i z nepriatelom našim bilo skrovito bilo očito nikakva dogovora ne činiti seguran i miran bude, razlog ništa ne maine medju k(e)rstianom i ristianom ima koi u državah onih stoie potreba iest, i uzroci voinički sobom donose onim pak to iest kerstianom i ristianom, z onih načinom kako prije rekosmo, ne samo obrambu i milost našu daiemo, nego iošter svakome, u svome zakonu kako on sobom donosi staiati i tvorit slobodu daiemo i ako bi koi sami sebe od iarma turskoga pod koim su dosada tužili i plakali oslobodili tere se voiski našoi pridružili, takovim zv(e)rhu svega osobitu milost i privilégia dati pripravni smo, dapače u napredak učiniti obečaiemo, onim pako to iest Turkom, budu i oni, akose kako iest rečeno mirni pokažu i dobrovolno se pridadu, slobodni i od svake iagme dobara nihovih prosti i slobodno im bude po voli nihovoi z priličnim dobarah ili d(e)ržavah nihovih vrednosti z novci nadomireinem kud nima drago oditi ali kadi staiati želiu. Zalog da obečaina svoia samovolnog pridaina izpuniti i temelito obdržati hote, ako želiu obrambe naše dionici biti, ali zakon vire svoie mesta imati nemože i ova iest temelita i milostiva volia i pamet naša. Za koim svem vekšega poveruvaina vlastitom rukom našom ove pcdpisate knige z cesarskim kralevskim i veliko hrceškim pečatom našim potvrditi zapovidismo koie su date i pišate u gradu našemu Laksenburgu na 15. iuna 1737. godišta, kralevstvah naših rimskog 26. španskog 34. madjarskog i pemskog 27. leta. Karla. Filip Lud. vlast. Cincendorf. Po istoi zapoviedi nihovog cesarskog, kralevskog i katoličanskog veličanstva : Johan Krištof Bartenštain. Mi Jozip Friderik herceg saksonski, Jilih, Kleve i Berga, takodjer engerski i vestfalski, vilaietski vlastelin 1 u Tiringu, Mark-vlastelin kod Maisna, herceški vlastelin kod Heneburga, vlastelin kod Markta i Ravenšperga, gospodin u Ravenštainu, Nihovog rimskog cesarskog, kralevskog i katoličanskog veličanstva general feltzaigmaistor, oberstar sverhu iedne regimente pešačke, vladalac u Komoranu u madjarskom kralevstvu, vitez reda svetoga Huberta kako takodjer general sverhu cesarske u Toškani i za sad ovdi pram Bosnoi stoieće voiske. Budući da nihovo cesarsko veličanstvo po iednoi baš svoioi na latinski iezik učinenoi i u štampi na pole podatoi pak z nihovim naivekšim podpisom i običnim pečatom obiližitoi takodjer na nekolikih mistah veče očito probitoi i z ovim pritobudučim iz nimškog na slovinski iezik preokrenutim pismom baš iednakoi patenti naimilostveše obrekli i doisto obečali iesu, sve one pod turskim iarmom i državom stojeće podložnike i selane, bili oni od naroda kakvomu god drago i koi se nihovome oružiu svojevolno i onim dočekane sile podadu u svotu naivekšu cesarsku obrambu i krilo prifatit. Toga radi indi i ia po isti način kakoti komandirski general naivekši zapovidnik z verhu ni1 vilaietski vlastelin = comes palatinus.
