VJESTNIK 1. (ZAGREB, 1899.)

Strana - 125

125 Gegenwärtiges Insigei, welches mit seinen Farben nach denen Regeln der Heraldic abgeschilderet ist, wird von selten des kayserl. königl. Hof-Kriegs-Raths hiemit dergestalten approbiret, dass sich dessen die in der Graniz-Vestung und Stadt Peterwardein befindliche Frey- und Schützen Compagnie in ihren publico nomine der samentlichen Militär-Gemeinde ausfertigenden Schreiben, Contracten und anderen derley Documenten ohne Anstand und zu alle Zeiten gebrauchen könne und möge. Ex consilio bellico, Wien den 8. Octobris 1751. Podpis nije čitljiv (Georg Heinz von Vöb . . . kss . . . ?). Izvornik čuva gradsko poglavarstvo u Petrovaradinu. Priobćio E. Laszowski. <$> KNJIŽEVNOST. Najstariji kartografski spomenik o rimskoj pokrajini Dalmaciji, priobćio prof. dr. L. Jelić. Sa 5 tabli i 1 slikom. Sarajevo. Zemalj. štamparija 1898. Pos. otisak iz „Glasnika zemalj. muzeja u Bosni i Hercegovini". 47 str. — To je naslov razpravi, koja je obsegom svojim neznatna, ali tim važnija svojim sadržajem. Ako u jednu ruku uredničtvu „Glasnikovu" čestitati moramo, da je na svict izdalo krasnom opremom ovaj važni spomenik stare geografije naše domovine, to u drugu opet žalimo, da se u Zagrebu nisu prilike našle, koje bi izdavanje omogućile. U našoj literaturi imade dosta toga, što bolje ne bi trebalo nikad sviet ni ugledati, velikim se troškom štampaju proizvodi hirovite učenosti i stvari, koje nikog živa ne zanimaju do samog pisca — a za djelo, kao što je Ptolomejeva karta, koja po svoj Evropi senzaciju pobudjuje, nitko se ne zanima. To je zaista žalostan znak naših literarnih i znanstvenih odnošaja, na koji bi trebali pripaziti svi, kojima je na srcu kulturni naš napredak. Jelićeva radnja pobudila je interes svih stručnjaka, pa ne će na odmet biti, ako se je na ovom mjestu sjetimo. Osobito mi je milo, da ovom prilikom mogu g. Jeliću izreći zahvalnost i priznanje, koje njegov trud i oštroumlje zaslužuju, neka se ne bi obistinilo: nemo propheta in patria. Radnja njegova u svakom je pogledu ures naše literature, a dužnost je naša, da piscu zahvalimo, Što je svoje sile posvetio u nas zanemarenoj geografiji. Kako nam naslov kaže, poduzeo je g. Jelić veoma važan posao : da nam naime iz nekog starog rukopisa, što ga je našao u vatikanskoj knjižnici, iznese najstariju, do sada još nepoznatu kartu naše domovine. Karta pako ova, koja je po mnienju g. Jelića najstarija grafska predočba naše domovine, a po svom izvorniku i jedna od najstarijih nama sačuvanih geografskih karata u obće, nalazi se u Vatikanu uz rukopis Ptolomejeve geografije pod naslovom Urbinas 82., nazvani po urbinskome vojvodi Guidobaldu (g. 1482.—1502.).