VJESNIK 11. (ZAGREB, 1945.)
Strana - 41
Z. T A N O D I : ZAGREBAČKA »ZLATNA BULA 41 Kako je došao u Fejérov priepis dio izpušten iz »zlatne bule«? Najvjerojatnije iz priepisa 1366., kada su Zagrebčani dali transumirati »zlatnu bulu« u novoj izpravi, koja ju je potvrđivala. Zagrebčani su dobro znali za izpušteni dio kod opisa granica, a osim toga su 1366. imali izvornik izprave iz 1266. i nekoliko njenih priepisa, pa su tražili od prepisivača, da stavi u transumpt izpušteni dio, koji su mogli dokazati izpravom iz 1266., te je na taj način došao u izpravu iz 1366., odakle je prepisao Fejér. 101 Kod priepisa dostojanstvenika upravo je upadna i očigledna sličnost Fejéra s Krčelićem. Za početak priepisa »zlatne bule« te sličnosti nema. Fejér nije sigurno mogao uzeti priepis dostojanstvenika niti po »zlatnoj buli«, niti po transumptu 1366., već po Krčeliću, djela kojega je poznavao i njima se služio. Prema Krčeliću ima: »Bartholomeo Nitriensi, Sol dapiferorum« (»magistro« je izostavio, jer je valjda znao, da obično na kraju redoslieda dostojanstvenika dolazi »magistratus«), te »comite Castriferrei«. Prema tome Fejér je učinio svoj priepis po izpravi 1366. i po Krčeliću. Nakon što smo razmotrili vanjske i nutarnje oznake, razjasnili uzrok izpuštenog diela kod opisa granica i pokazali uzroke razilaženja tekstova kasnijih priepisa od teksta »zlatne bule«, možemo utvrditi, da je zagrebačka »zlatna bula« sačuvana u svom izvorniku, te je prema tome i poviestno pouzdan izvor. 101 Iza izpuštenog diela kod »zlatne bule« dolazi: »altera est hospitum de Grech«, a tako ima i Fejér, dok u izpravi iz 1266. nema »est«. Fejérov priepis upućuje na to, da je prepisivač god. 1366. imao pred sobom sadaniu zagrebačku »zlatnu bulu«, iz koje je uzeo »est«, i izpravu iz 1266., iz koje je uzeo izpušteni dio. Nije izključeno, da je Fejér učinio svoj priepis iz zagrebačke »zlatne bule« i izprave od 23. XI. 1266., samo što je u svoj Codex pogrješno stavio godinu 1366., koju je godinu preuzeo Endicher. Ako je ova predpostavka izpravna, onda je pogotovo razumljivo, zašto u svom priepisu ima Fejér onaj izpušteni dio kod opisa granica: uzeo ga je neposredno iz izprave iz god. 1266.
