VJESNIK 11. (ZAGREB, 1945.)
Strana - 12
12 VIESTNIK HRVATSKOG DRŽAVNOG ARHIVA izprava za važniji pravni posao. Tada se redovito, uz rjeđe izuzetke, vremenski podudara dovršenje pravnog posla s izdavanjem izprave (actio i datatio su istovremeni). Od XII. st. i kod ugarskih kraljevskih izprava pravni je posao redovito učinjen i dovršen u isto vrieme, kada je izdan nalog, da se napiše izprava, premda ima kadkada razlika u vremenu dovršenja posla i izdavanja izprave. 44 Kod »zlatne bule« je datacija u uzkoj vezi s akcijom, te »datum« znači vrieme izdavanja izprave, čemu je neposredno predhodio pravni čin — kraljevo darovanje povlastica stanovnicima Gradca. Razmotrivši sve nutarnje oznake »zlatne bule« dolazimo do zaključka, da one u svemu odgovaraju vremenu, kada je nastala »zlatna bula«, i da u njima nema ništa sumnjiva s diplomatičkog stanovišta. Vanjske oznake »zlatne bule« Vanjske oznake jedne izprave sačinjava sve ono, što se ne može vidjeti iz priepisa. Zato je potrebno uzeti u ruke izvornik, ako postoji. Vanjske oznake sačinjava predmet, na kome se pisalo, oblik njegov, vanjska razdioba teksta, tinta, pečat, pismo i eventualne kancelarijske bilježke. 45 Predmet, na kome su pisane izprave, jest za privilegije pergament, koji je bio u obćoj praksi u Evropi. U Ugarskoj dvorskoj kancelariji se od XIII. st. upotrebljava i papir, ali privilegije i nadalje pišu na pergamentu. Pergament u sj. Hrvatskoj (Slavoniji) i Ugarskoj je sjevernjački, po njemačkom uzoru, s obje strane gotovo jednaka oblika. 46 Takav je pergament i »zlatne bule«, sasvim lagano hrapav s obje strane, svietlo sive boje. Oblik izprave (pergamenta) za prvih Arpadovića nije bio ustaljen, iako je bio, kao i kasnije, četvercuglast; širina je mogla biti veća od visine, kao i obratno (charta transversa). Podkraj XII. st. oblik se ustalio: širina je veća od visine, pa je tako i kod »zlatne bule«. Veličina pergamenta zavisi više o tom, da li je izprava svečana ili ne, 47 premda mnogo zavisi i o veličini teksta, te je s obzirom na ova dva činbenika vrlo promjenjljiva. »Zlatna je bula« napisana na prilično velikom komadu pergamenta, širina joj je 575 mm., a visina 460 mm., od toga 42 mm. odpada na pliku. Sam je pergament čvrst, premda je bilo i čvršćih komada, a na nekoliko je mjesta oštećen i iztrgan radi pregibanja, što je znak, da su »zlatnu bulu« mnogo upotrebljavali. Na donjem su dielu mrlje nastale od pečata. Na poleđini na oštećenim mjestima priliepljeno je 5 komada papira u svrhu restauracije pergamenta. 48 Kod imena »Rolando«, koje se već par stoljeća težko čitalo, jer je izlizano, premazali su pergament taninom, te je kasnije na tom mjestu nastala tamna mrlja. 44 Szentpétery, Magyar oklevéltan, str. 90. i 103. 45 Szentpétery, o. c, str. 9. 46 Bresslau, o. c., str. 888., Szentpétery, o. c., str. 9. Komad pergamenta, na kojem je napisana izprava, morao je biti čist, bez rupa i neoštećen. 47 Bresslau, o. c., str. 889. * To je nestručni način restauriranja oštećene izprave. Ima mnogo izprava, koje su uslied česte upotrebe i drugih razloga (najčešće vlage i vatre) oštećene i iztrgane. Jedna je od zadaća arhiva, da što bolje čuvaju dokumente, a oštećene i restauriraju. Stručnu restauraciju naročito dobro obavlja posebna za to uređena radionica u Vatikanskom arhivu.
