VJESNIK 3. (ZAGREB, 1928.)

Strana - 6

onda pako ne ratovaše više Turci sa Pečenezi. K spomenutom pako narodu Turaka, koj se je otselio na istok prema perzijskim stranam, pošilju sve do danas poslanike ovi Turci, što stanuju na zapadu, paze ih, a primaju često i od njih odgovore. O Zemlja Pečenega, u kojoj su u ono vrijeme stanovali Turci, ima svoje ime po tamošnjim rijekama. Rijeke su pako ove : Prva rijeka zvana Baruh, druga rijeka zvana Kubu, treća rijeka zvana Trulos, četvrta rijeka zvana Brutos, peta rijeka zvana Seret.

so

). Glava XXXIX. O narodu Kabara.

31

) O Valja znati, da tako zvani Kabari

32

) potiču od hazarskoga plemena.

33

) Nu sluči se, da su se odmetnuli od njihove vlade, a u nastalom na to gradjanskom ratu, nadjača prvanja njihova vlada, i jedni budu od njih pogubljeni, a drugi utekoše pa dodjoše i učadoriše se medju Turcima u zemlji Pečenega, te se jedni drugim priljube, a neki se i prozvaše Kabari. Pa odatle oni naučiše Turke hazarski jezik, pa do danas imaju taj govor, ali imaju i drugi jezik Turaka. Pošto se pako isticaše snagom i hrabrošću u ratu izmedju onih 8 plemena, odabraše ih, da budu u ratu prve plemenske čete. Jednoga pako arhonta imaju oni, to jest ona tri kabarska plemena, i to sve do današnjega dana. Glava XL. O Kabarima i Turcima.

34

) Prvo pleme Kabara je ono spomenuto, što se otrže od Hazara, Pečenega otjera iz Atelkuzu-a. Bury p. 133,134 drži po tom god. 897. kao godinu seobe Magjara. Sr. primjetbu kod gl. 40. 30

) Seret, Prut (Bpoôtoç\ Bug (Kubu), Dnjestar (Trullos, Westberg, Toparcha Goticus, p. 96, Marquart, p. 33), Dnjepar (Baruch. Marquart veli: hunnisch war Der Hunnische u. Pečenegische Name sind wohl nichts als eine Abkürzung des alten iranisch-skythischen Namens Bopoo&evrjc, d. i. waru—

stana, (konjicirana forma). 31

) Hunfalvy: o. C p. 215; M. H. K. p. 124. Pauler: A magj. nemzet története szent Istvânig. Budapest 1900 p 14. i 135. op. 33. i Zeuss: 753 i si. — Marquart 52 i si. 3Î

) Meursius drži, da se svagdje ima mjesto Kaßapoi čitati "Aßapot. Banduri n. b. (Patr. 321). — Sr. Pavić, p. 63. 83

) Sr. Manojlović, p. 98. pa 103. Marquart, o. c p. 35 i si. 8t

) Hunfalvy: p. 216; M. H. K. p 124. Bury: Treatise, p. 130. i si; Manojlović: o. c. p. 103. veli, da su cc 38—40 ostaci triju posebnih izvještaja. Najstariji je izvještaj 1. fragmenta 38. uglave. Srednji je izveštaj c. 39. i osim prve rečenice 40. glave, prva alineja te glave do Patr. p. 324,1.

11 (172, 1. 14, Ed. Bon.) eîç v'jv vöv oixoöaiv. Na to se onda po Manojloviću nadovezao ispisak izlputopisa Solun-Biograd-Trajanov most, pa onda od p. 174. (Ed. Bon.) do kraja^alineje. Magjari su, potisnuti od Pečenega, došli iz zemalja k zapadu od Dona uf Atelkuzu negdje prije g. 862. i god. 897. potisnuti su dalje na zapad. U periodu [od 898.—906. bili su Magjari u posjedu istočne Ugarske izmedju Dunava i Sedmo-