VJESNIK 1. (ZAGREB, 1925.)
Strana - 11
11 im odneseni, pa sad veliku satisfakciju, kad im se vraćaju. Samo vraćanje ovih objekata ide ili preko reparacione komisije, dakle i za njih vrijedi ono isto, što i za druge stvari materialne vrijednosti, ili na direktan zahtjev stranke, koja ih ima dobiti. Općenito je mnijenje, da odredbe versailleskog mirovnog ugovora, obzirom na arhive, arhivalije, umjetnine i t. d. ne obuhvataju Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Samo u slučaju, kad bi Njemačka bila nešto odnijela iz zaposjednutih krajeva, imala bi reparaciona komisija da zatraži povratak. Čehoslovačka ima prema Njemačkoj neke tražbine glede sudstva u Hlučinu (Hultschiner Land) pa je to pitanje riješila ugovorom s Njemačkom, sklopljenim u Berlinu 3. februara 1921. 1 ). Polaznu tačku za rješavanje naših otvorenih vanjskih arhivskih pitanja sačinjavaju saint - germainski i trianonski mirovni ugovori 2 ). Oni likvidiraju i na arhivskom polju naš zajednički život s austro-ugarskom monarhijom prošlih vremena i prenašaju na nas brigu za mnoge i često veoma dragocjene pisane tvorevine prošlih vremena. Ali oni nas postavljaju i pred potrebu, da naša arhivska organizacija i naše arhivsko poslovanje treba da od sada bude drugčije od predjašnjeg. Prestaje doba diletantskog rada po miloj volji, a nastupa doba ozbiljnog i temeljitog. Za državu se radja potreba nove organizacije arhiva u skladu s načelima moderne arhivistike. Arhivskim su pitanjima namijenjeni čl 93., 191., 192., 193. i paragrafi 10. i 13. u dodatku čl. 249. i 250. saint-germainskog ugovora a čl. 77., 175., 176., 177., 178. i paragrafi 10. i 13. u dodatku čl. 232. i 233. trianonskog. I ove odredbe pokazuju, isti onako kao i one versailleskog ugovora , mnogo sličnosti s odredbama ranijih ugovora pa i sa ovim zadnjim, ali njihova stilizacija može u nekim slučajevima, mnogo više od ostalih ugovora, da dade pobude raznim interpretacijama. Razlog je tome, što se htjelo odredbama općenite prirode zadovoljiti interesima svih država, koje su naslijedile austro - ugarsku monarhiju, interesima, koji mogu ne samo da se podudaraju, nego i da se razilaze. A da ima dovoljno slučajeva razilaženja, pokazat će razne interpretacije ovih ugovora, o kojima će kasnije bit riječ. Član 93. saint-germainskog mirovnog ugovora glasi: L'Autriche remettra sans délai aux Gouvernements alliés ou associés intéressés les archives, registres, plans, titres et documents de toute nature appartenant aux administrations civile, militaire, financière, judiciaire pu autres des territoires cédés. Si quelques-uns de ces documents, registres, titres ou plans avaient été déplacés, ils seront restitués par 1' Autriche *) Opocensky, o. c. str. 138—141. 2 ) Odredbe mirovnih ugovora u arhivalnim pitanjima prikazao sam u kratko u člancima: „Naše arhivalno pitanje do konca god. 1912." (Narodna Starina br. 3.) i „Arhivi i arhivski ugovori". (Novi Život od 24. maja 1924.),
