VJESNIK 1. (ZAGREB, 1925.)
Strana - 9
t 9 •• IL Mirovni ugovori god. 1918.—1919. Mirovni ugovori, kojima je završen svjetski rat, mogu se podijeliti u dva dijela, u mirovne ugovore centralnih država s istočnim državama i u mirovne ugovore aliiranih i asociranih vlasti s centralnim državama 1 ). Ugovori-prve skupine, kao brest-litovski od 9. februara 1918., ugovor izmedju Njemačke i Finlandije od 7. marta 1918. i ugovor 0 miru izmedju centralnih država i Rumunjske od 7. maja 1918., nemaju u afhivalnom smislu nikakva značenja. Oni ne samo da su po1 stali bespredmetni, nego ni nemaju nikakvih arhivalnih odredaba, koje bi mogle da posluže' i samo teoretskom razmatranju. Naprotiv ugovori druge skupine, u prvom redu versailleski od 28. juna 1919., saintgermainski od 10. septembra 1919. i trianonski od 4. juna 1919., tvore realnu bazu za rješavanje arhivalnih pitanja izmedju država poslije svjetskog rata. Članak 38. versailleskog mirovnog ugovora ide u korist Belgije, a članak 52. u korist Francuske. Prvi glasi :„ Le Gouvernement allemand 'remettra, sans délai, au Gouvernement belge les archives, registres, plans, titres et documents de toute nature, concernant les administrations civile, militaire, financière, judiciaire ou autres du territoire transféré sous la souveraineté de la Belgique. Le Gouvernement allemand restituera de même au Gouvernement belge les archives et documents de toute nature enlevés au cour de la guerre par les autorités allemandes dans les administrations publiques belges, et notamment au Ministère des Affaires Étrangères à Bruxelles". A drugi: „Le Gouvernement allemand remettra sans délai au Gouvernement français les archives, registres, plans, titres et documents de toute nature concernant les administrations civile, militaire, financière, judiciaire ou autres des territoires réintégrés dans la souveraineté française. Si quelques-uns de ces documents, archives, registres, titres ou plans avaient été déplacés, ils seront restitués par le Gouvernement allemand sur la demande du Gouvernement français". Ove odredbe jasnopokazuju, da i najnoviji ugovori nijesu u pitanjima arhiva i arhivalija pošli dalje od onoga, što do sada bijaše u običaju i da pobjednici Njemačke nijesu od nje tražili više, nego što je ona tražila frankfurtskim mirom od pobijedjene Francuske. Dalje pokazuju, da se ovdje u prvom redu mislilo na praktične potrebe javne uprave i na restituciju onog pisanog materijala, koji je Njemačka za vrijeme rata odnijela iz zaposjednutih zemalja. Ove se odredbe upotpunjuju čl. 245—247., koji sadržavaju neke posebne odredbe u pogledu restitucija. Ovo su sasvijem specijalne odredbe, ali kako mogu da i u druge svrhe posluže kao. paralele, navest ćemo ih u cjelini. l ) Najprikladnija zbirka ; ovih ugovora je: Niemeyer und Strupp, Die völkerrechtlichen Urkunden des Weltkrieges. Die Friedensschlüsse 1918—1921. (Jahrbuch des Völkerrechts VIII. Band). München und Leipzig- 1.922.
