ARHIVSKI VJESNIK 33. (ZAGREB, 1990.)
Strana - 75
Aleksandar Matkovski, Stočarski danak — filurija. Arhivski vjesnik, 33 (1990), 34, str. 71—77. usluge. 3 U vezi dažbinskih plaćanja za vlahe su postojale osobne norme i kriterijume. Vlaške dažbinske jedinice bile su domaćinstva (tj. hane), a šire zajednice bili su katuni. Dvadeset do pedeset hane činili su jedan katun. 4 Ovim se potvrđuje da su hane i katuni bile porezke jedinice prema kojim su vlasi bili operezivani. Pored novčanih i naturalnih dažbina u ovce, vlasi su imali i vojne obaveze. Zato su vlaški zakoni odvajali vlahe od druge raje. Da pogledamo sada koja su bila sva vlaška zaduženja što ih je razlikovalo od druge raje. Svaka peta kuća davala je po jednog vojnika tako zvani petnik, koji je išao u vojne pohode na pograničnim mestima i na opasnim i ugroženim lokalitetima u provincii gde su na smenu čuvali stražu. Sa sanđakbegom upadali su u neprijateljsku teritoriju, a u izuzetnim slučajevima, kad bi bila neophodna veća vojska, svaka vlaška kuća (hane) davala je po jednog vojnika, i tako su, jedni pešice, drugi na konjima, izvršavali svoje zadatke. Ako se neprijatelj pojavi na turskoj teritoriji, vlasi tada postaju joldaši (vojnici). Ali ako sanđakbeg upadne u neprijateljsku zemlju, svi sposobni vlasi treba da uzmu učešće u vojnom pohodu ili najmanje po jedan čovek iz svake vlaške kuće. 5 Njihova je dužnost bila da zatvorenike sprovode Visokoj porti i da izvršavaju slične dužnosti za potrebe vladara no ne i za lokalne spahije. Ponekad i sanđakbeg nije imao sva prava da koristi vlahe za svoje potrebe. On je imao pravo na 50 vlaških kuća da uzme u službu svoje komore samo jednog vlaha, no ne duže od šest meseci. 6 Novčane kazne i globe pripadale su sanđakbegu, a deseti deo ovih kazni pripadalo je vlaškim kneževima. 7 Tako je bilo predviđeno u vlaškim kaminima. Ovde se vidi da su u prvom periodu turskih osvajanja, novčane i naturalne obaveze vlaha bile minimalne, a i sama je Porta vodila računa da ih ne optereti teškim porezima, jer su vlasi bili korisniji kao vojna i odbrambena moć nego kao neposredan izvor prihoda, bilo centralnoj, bilo lokalnoj vlasti. 8 Upravo zbog svoje vojničke dužnosti oni su bili oslobođeni novčanih i naturalnih poreza. 3 Sućeska Avdo, Uslovi u kojima su stočari iz Dalmacije koristili ispaše u Bosni u doba osmanlijske vlasti, »Odredbe pozitivnog zakonodavstva i običajnog prava o sezonskim kretanjima stočara u jugoistočnoj Evropi kroz vekove«, Zbornik radova sa međunarodnog naučnog skupa održanog 6. i / novembra. 1975 u Beogradu, Beograd 1976, 120. 4 Barkan Omer Lutfi, XVI ve XVII inci asirlarda Osmanli imparatorlugunda zirai ekonominin huikuki ve mali esaslari. Birinci eilt, Kununlar, Istanbul 1945, 374—375. s Bojanić Dušanka, Jedan rani kanun za Vlahe smederevskog sanđaka, »Vjesnik Vojnog muzeja«, 11—12, Beograd 1966, 150, ista, Turski zakoni, n. dj., 30, 33 i 47; ista, Vlasi u Severnoj Srbiji i njihovi prvi kanuni, Istorijski časopis, XVIII, Beograd 1971, 256. Matkovski Aleksandar, Kreposništvoto vo Makedonija, Skopje 1978, 56. 6 Bojanić D., Turski zakoni, n. dj., 30 i 33, i Jedan rani kanun, n. dj., 149. 7 Bojanić D., Turski zakoni, n. dj., 33. 8 Isto, 30. 75
