ARHIVSKI VJESNIK 33. (ZAGREB, 1990.)

Strana - 18

Dragutin Paviičević, Elaborat Mojsija Baltića o kućnim zadrugama u Hrvatskoj. Arhivski vjesnik, 33 (1990), 34, str. 9—30. vo mdrugam nepogodom izginula, onda je i obitelj uskrainje siromaštvo pala. — Moglo bi se pitanje podignuti, da li je baš svuda po našoj domovini izključivo marva prednost blagostanja patriarhalnih obiteljih, ili može biti u gdiekoih predielih imadu drugi izvor svog uzderžavanja? Na ovo pitanje neda se nikakovom theoriom već jedino osviedočenjem odgovoriti, a ovo tverdi, da zabadava imamo more, za badava brodonosne rieke, za badava biele gradove, za badava plodna polja — nigdi tu patriarhalni život koriena neima — jer tko budi na moru budi na rieki — svojom ladjom brodi, tkoje u kojem gradu kuću stekao — tèrgovinu ili zanat tiera — tko vlastito polje posieduje, taj nijedan nespada u savez patriarhalne koje obitelji, već se kreće samostalno i nezavisan od svojih rodjakah. Samo toliko se može u pogledu zajedničke tečevine patrijarhalnih obiteljah — to jest od marve kazati — da u raznih predielih po miestnim okolnostima razne versti marve goje. — U niekoih predielih sačinjava bogatstvo tieh obiteljah rogata marva, u drugih svinje, u drugih pako koze i ovce, ali u sviuh slučajevih ostaje karakter patrijarhalne obitelji pastirski — i nikakov drugi — jel samo ova verst tečevine neiziskuje kakova osobnog nagona ili teže radnje. — Marva se koti i hrani po naravskom instinktu — sve sudielovanje ljudsko za podignutje i umnože nje marve sastoji u tom da ju od divlje zvieradi čuva, kad i kad na bolju pašu preždene, i da se po zimno doba pod stožinu siena uždene gdé se najesti može. — A to neobavlja sveudilj jedna osoba, već kako lietno ili zimno doba donese; dieca žene i odrastli ljudi imadu posla okolo ovog svojeg jedinog dobra — i opet niesu žita i livade protiv kvara osigurane, već se moraju ogradjivati. •— To nije doista težak način življenja, niti je veći broj marve koje obitelji — kad samo sreća na ruku ide; znak kakove veće radinjosti. — Zato je ovaj kroz više od hiljade godinah naviknuti način životarenja u našem narodu sveudilj još obljubljeni običaj, pak ako su se porodice koje obitelji dielile, lako su se podjelile, jer samo jedan važni predmet diobe, to jest stoku /rmarvu/ imadiahu, a kod ove se nije znalo tko je što stekao, već svi su ukupno i po redu čuvali, napašali i napajali, veća porodica više je kod otog — težkog diela! — sudielovala — manja manje, zato dioba na glave — zato je zabadava zakon diedovinu iztraživao, ovdi se nigda nije moglo znati, što je died stekao, jer se je jelo, prodavalo, cerkivalo je i opet i opet podizalo i odhranjivalo! — Ali kako koja osoba iz sriedine patriarhalnosti se tergne, te budi slučajno ili naravskim nagonom kakovu vlastitost osebito nepokretni kakov imetak steče, te ugodnost samostalnog neodvisnog života okusi — ond zbogom običaju! Zbogom patriarhalnost za vavieke! što on steče to on nedieli sa nikim. 18