ARHIVSKI VJESNIK 33. (ZAGREB, 1990.)

Strana - 15

Dragutin Paviičević, Elaborat Mojsija Baltića o kućnim zadrugama u Hrvatskoj. Arhivski vjesnik, 33 (1990), 34, str. 9—30. kojem se što daruje, taj dobiva za sebe pravdeni naslov »dara« tko takov imetak nadsliedstvom dobie, taj imade za sebe pravdeni naslov »baštinstvo« — te se ova prava razsudjuju po obćih za takove pravdene predmete obstojećih zakonih. — Naveo sam takodjer, da diobe samo medju družtvih dogoditi se mogu, i to kod družtvah uvejtno sastavših se poleg svoih štatutah, a pojedini čalnovi takovih družtvah imadu za sebe pravdeni naslov »dionika«. Za čalnove družtvah naravski i bezuvietno sastavših se, stoji u materialnom odnošenju, i isti pravdeni naslov »dionika« na ovo materialno pravo ovih dionikah nije obćimi zakoni nadalje opredieljeno, nego u koliko se pod naslovom baštinstva na porodice jednog i istog dieda protegnuti mogu, koji naslov se inače sa praktičnim načinom kod patriarhalnih obiteljih u običaju stojećim ni najmanje neslaže — buduć se kod ovih obiteljih, kako će se to dolje niže pokazati, nigda znati nemože, tko je što stekao. Osobna prava i međusobna odnošenja članovah takovih bezuvietno sastavših se družtvah nisu — u koliko bi meni poznato bilo, do sada u našoj domovini — izim vojničke kraine — također na dalje zakonito opredieljena, nego u koliko je Otcu ili obskerbitelja vlast nad svojom dietcom ili nad obskerbnikom do punolietnosti opredieljena — a upravo u našoj su domovini takova naravski postavša družtva mnogobrojna i sačinjavaju naj veći dio domaće žiteljstva pod imenom patriarhalnih obiteljah — ili prostokučnih družtvah. — Da se izpitati može, jesu li za ova kućna družtva u materialnom i osobnom odnošenju obći zakoni zadosta, ili potriebuju posebno zakonito uredjenje, moram najpervo da na sliedeća tri pitanja odgovorim: 1° Kako su se ova kućna družtva sastala? 2° Kako su do sada obstojala, i zakonito ravnata? 3

e Iz kakovih živaljah su sada sastavljena? Na 1° Kod sviuh narodah biah u njihovoj pervobitnosti običaj patriarhalnog zajedničkog življenja mnogobrojnije jedne ili više obiteljah — predmeti njihovog uzderžavanja poglavito odhranjivanje marve. Ovaj običaj mnogobrojnieg zajedničkog življenja postao je naravski; jednog Otca Sinovi ostaše sa Otcem — njihovi sinovi šnjimi i sa diedom — died je ravnao sa cielom porodicom. Oni ostaše zato skupa, jer više verstih marve, morade više pastirah imati, uz to se je tiero lov i ribarenje — neprijateljstva medju raznih porodicah zahtievaše na svakoj strani više osobah za obranu, a na otu sverhu sdružiše se i više porodicah pod jednim stariešinom, te tako postadoše maledržave iz ovih veće, a razdielivše se porodice, sačinjavahu nove obitelji. — 19 Baltic misli na Bizantince i Južne Slavene, koje su tada smatrali potomcima Ilira. 15