ARHIVSKI VJESNIK 33. (ZAGREB, 1990.)
Strana - 14
Dragutin Paviičević, Elaborat Mojsija Baltića o kućnim zadrugama u Hrvatskoj. Arhivski vjesnik, 33 (1990), 34, str. 9—30. pogledu obiteljih u napomenutom savezu neživućih, obstoje i obstojalisu i dosada — u svakoj deržavi, a obstoje i u našoj domovini Zakoni o nasliedstvu. Kod ovih zadnjih obiteljih drugo se ni pomisliti nemože, već jedan jedini vlastnik imetka, budi da je on sam takovi stekao, budi da ga je kao baštinstvo primio. — Gdê je jedan jedini vlastnik posieda, tu neima diobe! i ako on što komu ustupi, onda dobiva taj čin drugo zakonito ime — darovanja — prodaje. — Ako zakoniti nasliednici takovog vlastnika poslie njegove smerti njegov imetak medjuse podiele, onda se to također nemože diobom u smislu obiteljske diobe nazvati, jer u ovoj slučaju nediele nasliednici imetak zajedničkimi silami stečeni, već svaki primio samo dio svojeg baštinstva. — Kad se dakle o kakovoj diobi u pravom smsilu pitanje povede, onda se već u napried smatra da se nešto dieliti imade, što su dvoica ili više njih u zajedničkom sporazumijenju i sudielovanju na zajedničku korist ili zajednički užitak pod niekojimi uvieti ili pako bezuvietno složili ili stekli. Onda se dioba u svojem pravom smislu može samo kod družtvah koja bi se na nieku sverhu uvietno illi bezuvietno složila bila, — misliti, n. p. uvietno kod tergovačkih, tvorničkih i sličnih poduzetjah. — Ovakova družtva su umietno i uvietno složena te su im pogodbeni uvieti takodjer zakon, po kojem se pri sudielovanju a i kod diobe ravnati moraju. Osobne dužnosti članovah takovih družtvah za sudielovanje na zajedničku korist ustanovljene su tkodjer sa medjusobno skopljenim ugovorom ili pripoznatimi statutima — pak premda su takovi ugovori i statuti za ova družtva zakon — ništa manje prispada deržavi pravo nadziranja i posriedovanja, tako u sustavnih kao i pravnih odnošenjah ovih družtvah. — Kad se ovaj deržavni upliv kod uvietno sastavših se družtvah pripoznati mora, onda mora to još više kod družtvah bezuvietno, slučajno ili naravski sastavših se miesto imati. — To jest odnošenja takovih družtvah moraju se deržavnimi zakoni urediti. — Zajednička prava cielokupnog, kao takodjer posebna prava u dužnosti pojedinih članovah svakog takovog naravskim putem postavšeg družtva moraju se zakonito opre dieliti da se sa obćimi deržavnimi uredbami slagati mogu (Potcrtao M. B.). — Dok onda sumnje neima, da družtva u patriarhalnom savezu živuća, u ovom odnošenju zakonito uredjena biti moraju, postaje oto pitanje, da li ova družtva posebni kakov zakon potriebuju, ili se pako odnošenja takovih obiteljah po obćih zakonih riešavati mogu? Svaki zakonito riešit se imajući predmet mora da imade pravdeni naslov (Rechtstitel) inače ako toga neima onda nemože niti predmet pravdene kakove razprave biti. Ja sam gore naveo da se onaj koji sam za sebe što steče vlastnik svoje tečevine zove, te ima za sebe pravdeni naslov »vlastničtvo« — 14
