ARHIVSKI VJESNIK 19-20. (ZAGREB, 1976-1977.)

Strana - 269

potreba korisnika historijskih arhiva, te eksperimentalni programi u našoj zemlji, i, konačno, utvrđeni i društveno verificirani kriteriji i normativi NATIS-a (podsistema arhiva) za SFRJ. Spomenuti kriteriji i normativi moraju osigurati, da sveukupnost uređaja kod svih učesnika NATIS-a sačinjavaju smišljenu i efikasnu cjelinu. Kod primjene tehnologije, i njenog neizbježno stalnog kompletiranja i modernizacije, voditi uvijek računa o preporuci Međuvladavine konferencije u Parizu mjeseca rujna 1974. god., potvrđene i od 18. generalne konferencije UNESCO-a, a u kojoj se preporuci umjesno i ne bez razloga baš posebice naglašava: »II faut procéder à une appréciation réaliste du niveau de technologie qui convient aux besoins du pays; cette appréciation doit être conforme à ses resources financières et humaines et reposer sur une analyse minutieuse des coûts et des autres solutions envisageables« (v. Isto, No. 1/1975, str. 7). I na osmom međunarodnom kongresu arhiva, održanom u Washingtonu od 27. IX do 1. X 1976, naglašeno je, kako je primjena novih termičkih sredstava često neproporcionalna koristima od te primjene, pa je k tome rečeno: »Les archives come d'ailleurs toutes les autres branches de l'administration publique, devront essayer, avant toute décision concernant l'adoption d'une nouvelle technologie, d'examiner la rentabilité de celle-ci par une analyse coûts-utilité.

« »Par conséquent, l'application de procèdes nouveauû oblige les archives aussi à mieu contrôler le succès le leurs travaux. Ceci ne peut se faire uniquement par une statistique raffinée, mais demande surtout un dialogue régulier entre l'archiviste et l'usager dans le sens d'un effet par action en retour (»feed-back«). Les coûts élevés des procédés techniques exigent en outre de rechener plus intensément que jusqu'à présent la coopération avec d'autres institutions qui communiquent elles aussi des informations. Pour cela entrent en ligne de compte des banques d'informations de l'administration, les services de documentation et les bibliothèques spéciales du domaine scientifique ou de l'industrie, mais aussi les agences de presse et les éditeurs, corne par exemple pour les programmes de microfilmage» Ce n'est pas en dernier lieu que les nouvelles techniques exigent une coopération plus étroite tant sur le plan national qu'au niveau international. Il faut qu'il soit assuré que l'expérience acquise par une administration d'archives avec un certain procédé, au prix de l'investissement de moyens assez considérables, puisse également profiter à d'autres archives afin que les erreurs et les détours ne soient pas répétées, autant que possible. Ceci s'avère extrêmement important dans le domaine de l'utilisation du traitement automatique de Pinformation« (v. H. Boberach: Le progres technique et l'expansion de l'accès aux archives. VIII Congres international des archives. Washington 1976, str. 23—24). " Kao mogućnosti spominju se u literaturi: u kompleksu za korištenje arhivalija uspostaviti više kontrolnih mjesta s kojih se nadziru korisnici; staklenim pregradama između pojedinih prostora toga kompleksa olakšati i racionalizirati nadzor; isplativ je i televizijski kontrolni mehanizam, slično kao u galerijama i muzejima gdje su pohranjena kulturna dobra posebne vrijednosti. " Nema ujednačenih međunarodnih standarda za obim izložbenog prostora. Ponegdje se oš uvijek koriste u ove svrhe i međuprostori (predvorja, prolazi i si.). U tekstu natječaja za novu zgradu Državnog arhiva u Firenzi predviđena je izložbena dvorana također u obimu od 160 m

2

. Inače je praksa vrlo različita, pa tako npr. nova zgrada Glavnog državnog arhiva u Stuttgartu ima samo 83 m

2 izložbenog prostora; nova zgrada Arhiva grada Kolna ima 185,60 m

2

; ona Zemaljskog arhiva u Salzburgu ima 52,08 m

2

, itd. Arhivske institucije Jugoslavije prihvatile su i provode koncepciju po kojoj je kulturno-prosvjetna djelatnost bitni sastavni dio redovne djelatnosti arhiva time, da se stalno obogaćuje novim oblicima rada, posebno s đacima i studentima. U pogledu osiguranja eksponata u izložbenim prostorima treba primijeniti sve tehničke inovacije koje budu na raspolaganju u vrijeme dovršenja zgrade. Radi se o uređajima koji su srodni tehničkim mjerama što ih u iste svrhe primjenjuju muzeji i galerije. Spadaju među uređaje koje treba naročito ažurno, stalno, modernizirati, u skladu s novim tehničkim mogućnostima. 37 Pretpostavlja se znatna frekventnost ljudi u ovom trak+u obzirom na aoso

1

utnu neophodnost uvođenja sistema permanentnog obrazovanja i stručnog usavršavanja kadrova. Pri tome Arhiv Hrvatske ima dužnosti i brigu ne samo za svoj kadar, već i za onaj iz svih 12 regionalnih arhivskih ustanova u SR Hrvastkoj. Nadalje, treba da učestvuje i u obrazovanju kadrova kojima je povjerena briga za arhivsku građu u nastajanju. is prigodom useljenja u novu zgradu, ako ne i prije, pretpostavlja se, u smislu i ranijih zaključaka, da će se Arhivsko odjeljenje Instituta za historiju radničkog pokreta Hrvatske sjediniti s Arhivom Hrvatske kao njegovo posebno odjeljenje, a Kinoteka je već »u sastavu Arhiva Hrvatske«, Arhiv JAZU ako i preseli u novu našu zgradu ostaje radna jedinica JAZU. U novoj bi zgradi dakle djelovale dvije arhivske ustanove: Arhiv Hrvatske i Historijski arhiv u Zagrebu. Ove bi dvije arhivske ustanove imale- svaka svoje: uprave, tajništva, kancelarije, ekonomate, registrature, prijepise, odjele za arhivističku obradu arhivalija i za vanjske službe, te svoja spremišta arhivske građe. Zajed269