ARHIVSKI VJESNIK 19-20. (ZAGREB, 1976-1977.)
Strana - 268
33 U ovim prostorima, zatim kod rukovodioca dokumentarno-informativne službe, kao i u prostoru za informativna pomagala, vrše se i konzultacije korisnika arhivalija s arhivskim stručnjacima. 31 Vrlo je teško planirati obim prostora za ove poslove. Može se sa sigurnošću pretpostavljati da će se volumen uređaja smanjivati, no, sva je prilika da će se broj tih uređaja povećavati. U svakom slučaju, prigodom proširivaranja zgrade, što će sukcesivno bivati radi ostvarenja dodatnog spremišnog prostora, uvijek će se moći, i morati, i ove potrebe zadovoljiti odgovarajućim dodatnim prostorom. U sadašnje vrijeme (početkom 1977. godine) mogli bismo stručno arhivističko mišljenje o primjeni mašinske obrade podataka u historijskim arhivima, te o opremi u te svrhe, rezimirati ovako: a) Nastaviti, svestrano i temeljito, praćenje i upoznavanje eksperimenata s mašinskom obradom podataka u historijskim arhivima drugih zemalja, posebno s gledišta sadržaja eksperimentalnih programa, te opreme kojom se takvi programi realiziraju. Sistematski evidentirati i proučiti sve ono što bude proizlazilo iz oblasti eksperimentalnih programa, a što se bude moglo smatrati provjerenim iskustvom, koje je primjenjivo i po visini troškova isplativo u djelatnosti historijskih arhiva. Po sebi se razumije, da će se pri tome maksimalno koristiti i sve ono što bude pružila i aktivnost UNESCO-a temeljem zaključka ove Organizacije: . . . »Que l'UNESCO entreprenne une étude des problèmes concernât l'utilisation de la technologie moderne de l'utilisation de la technologie moderne de l'information, en particulier des moyens d'enregistrement des données, afin de faciliter le transfert économique de l'information« (v. Bulletin de l'UNESCO à l'intetion des bibliothèques, vol. XXIX, No. 3/1975, str. 144). b) Ostvariti određeni program obrazovanja i stručnog usavršavanja kadrova za informatičku djelatnost, na drugom i trećem stupnju visokoškolske nastave; u istu svrhu koristiti također seminare, specijalističke kurseve i studijske boravke, u zemlji i u inozemstvu. U program obrazovanja i usavršavanja uklopiti određene praktične radove koji se u okvirima tehničkih i materijalnih mogućnosti, mogu izvoditi u Arhivu Hrvatske, posebno i u njegovu Dokumentaciono-informativnom centru, ili u drugim organizacijama u Zagrebu. c) Analizirati potrebe svih korisnika historijskih arhiva; sadašnje potrebe i one koje se mogu pro futuro predvidjeti; sve u najtješnjoj suradnji s adekvatnim organizacijama opstojećih i potencijalnih korisnika time, da se ankete-konzultacije u datom periodicitetu obavezno ponavljaju, obuhvatajući sve ili bar veći dio korisnika. Anketne podatke dopunjuje ocjena rezultata postignutog stupnja u ostvarenjima »nacionalnog informativnog sistema« (NATIS-a). d) Pratiti i što detaljnije upoznavati iskustva u ostvarenju nacionalnih informativnih sistema (NATIS) u drugim zemljama, te ulogu koju imaju historijski arhivi u tim sistemima. Preporuke Međuvladine konferencije u Parizu rujna mjeseca 1974. god. kao i preporuke UNESCO-a odnose se ne samo na historijske arhive, već i na tvorce registraturne građe (arhivske građe u nastajanju), pa je u vezi s tim rečeno: . . . »En matière d'archives, le système national d'information (NATIS) doit avoir pour tache de fournir les services requis pour la préservation des archives destinées aux collections permanents, ainsi que de définir une politique formelle de préarchivage prévoyant l'organisation, la préservation et l'estimation des dossiers courants des services administratifs à tous les niveaux. Il lui incombe aussi de rechercher des solutions pour réduire la masse énorme d'archives habituellement produites par le ministeres« (v. Isto, No. 1/1975, str. 9). Međutim, kada je riječ o registraturnoj građi (tekućim spisima organa i organizacija, tzv. »živim arhivima«, »operativnim arhivima« — kako ih u nekim zemeljama još uvijek nazivaju) onda se u prvom redu radi o obavezi organa i organizacija kojh radom nastaje takva građa. Historijski arhivi mogu im samo pomoći, u izvjesnoj mjeri, da svoje zadaće izvrše. Prebacivanje tih zadataka na historijske arhive potpuno je praktički neprovedivo i stoga neprihvatljivo. e) Poticati u našoj zemlji razradu konkretnog operativnog programa za realizaciju NATIS-a. kako bi svi njegovi nosioci, pa tako i historijski arnivi. što prije sagledali svoju konkretnu ulogu, te sadržaj i neophodnu dinamiku svojih vlastitih napora u spomenutoj realizaciji. Insistirati na konkretnosti i realnosti tog programa, koji, i prema preporukama UNESCO-a mora odgovarati potrebama i mogućnostima naše zemije. Takva smišljeno koncipirana realnost programa bit će ujedno najbolja brana protiv jedne najezde koja se osjeća, i koja teži da pod firmom NATIS-a, i u njegovo ime, protura razne diletantske teze, ili pak pokušava da prigrabi u svoie ruke vođenie svih poslova oko NATiS-a s ciljem, da u njemu nametne koncepcije prirodoznanstveno-tehnološke grupacije UNISIST-a, na uštrb društvenih i humanističkih znanosti, pa svim tim faktički otežava i sprečava ostvarenje NATIS-a iako se formalno prikazuje njegovim pobornikom. f) Konačni pregled informatičke opreme za Arhiv Hrvatske, i ostale institucije smještene u novoj arhivskoj zgradi, utvrdio bi se prigodom redigiranja definitivnog izvedbenog projekta za tu novu zgradu. Pritom bi se, dakako, uzelo u obzir: posljednja provjerena iskustva historijskih arhiva u svijetu; zatim, rezultati što su ih dale analize 268
