ARHIVSKI VJESNIK 19-20. (ZAGREB, 1976-1977.)

Strana - 264

" Kalkulacija na 2,35 m proizlazi iz slijedećih elemenata: podnožje 7,5 cm, debljina svih šest pretinaca 3 cm, razmaci od kutije do gornjeg pretinca ukupno 25 cm, visina kutija (32 cm X 6) ukupno 192 cm, preostali razmak do stropa 7,5 cm. Sveukupno: 2,35 m. Obično se preporuča visina od 2.20 do 2.30 m, no, u praksi, pa i onoj najnovijoj, ima slučajeva primjene i 2,60 m. Praktički to zavisi od načina slaganja kutija (vertikalno ili vodoravno, po užoj ili široj stranici kutije) i nastojanja da se raspoloživi spremišni prostor zaista maksimalno iskoristi. U našem slučaju zamišlja se položaj kutije vertikalno po dužoj stranici, uz, po pravilu, 6 pretinaca za pretežno standardne kutije dimenzija 10 x 30 X 42 i 10 x 30 X 45 cm. Praktički ima i po koji centimetar odstupanja od ovih mjera, pa smo zato i računali visinu kutije 32 cm. 1S S. Carbone: La moderna edilizia .... str, 261 izražava težinu arhivalija i u kubnim metrima, pa smatra da on varira prema vrstama građe od 300 do 1.100 kg po jednom kubnom metru. 41 Manuel d'archivistique, Paris 1970, str. 574, u tekstu M. Ducheina, zastupa se mišljenje, da bi te stepenice morale biti izvanjske tj. duž vanjske strane zida od spremišnog kompleksa. 15 Tih 50% se dodaje za komunikacije, sanitarije i zidove. " M. Duchein, Les bâtiments . . . str. 215—216 smatra, da bi se praktički mogli ostvariti i ovakvi pokazatelji: 170 m

2 = 1.000 d.m.p.; 1700 m

! = 10.000 d.m.p. = 3.650 m

3 spremišnog prostora! I u službeno uputstvo General, direkcije franc, arhiva ušlo je k^o standard, da se, načelno uzevši, računa: 170 m* = 1.000 d.m.p. (v. Manuel d'archivistique, Paris 1970, str. 598). Pri kalkuliranju ukupnog spremišnog prostora treba voditi računa ne samo o policama već i o drugim oblicima opreme, kao što su npr. razne vrste ormara za pohranu raznih vrsti arhivalija. 17 Poznate su teškoće s realnijim i egzaktnijim izračunavanjem prirasta nove arhivske građe. Stanje u registraturama, neredovito provođenje odabiranja i izlučivanja, suvišno zadržavanje spisa kod referenata, nepotpunost »arhivske knjige« i si. sve to uz nepotpune podatke što ih arhiv dobije na ankete o prirastu, otežava precizniju kalkulaciju. Uz ove teškoće i slabosti kod tvoraca arhivske građe u nastajanju pridolaze dakako i poznate objektivne teškoće u predviđanju budućih vrsti arhivske građe, njihova obima, kao i tehničkih kapaciteta i uvjeta koji će biti potrebni za njihovo čuvanje. Dakle, može se govoriti samo o aproksimativnoj kalkulaciji. Arhiv Slovenije nam je saopćio (21. I 1977) da nadzire ukupno 370 tvoraca arhivske građe u nastajanju, i da oni, izuzevši Republički zavod za statistiku, proizvedu godišnje oko 1.000 d.m.p. registraturne građe, od čega treba kao arhivsku građu trajno čuvati oko 300—400 d.m.p. Od primjera iz svijeta navodimo slijedeće: S. Carbone, n. d. str. 258, za arhivsku ustanovu pokrajine Udine računa na 200 d.m.p. godišnjeg prirasta građe. Braive-Hanappe: Actes de la journée . . . str. 11, za Državni arhiv u Arionu (mjesto od 20.000 stanovnika, sjedište pokrajine) računaju na 350 d.m.p. prirasta godišnje. M. Duchein: La révolution archivistique: le défi des archives modernes a l'archiviste. La gazette des archives, No. 80, 1973 str. 12, navodi: »Les archives d'une ville de 20.000 à 30.000 habitans, au XIXe siècle, se bornaient presque exclusivement à l'état civil des habitants, aux registres des délibérations du conseil municipal, aux comptes de gestion, aux arrêtés de police urbaine pris par les autorités municipales, aux plans et matrices du cadastre, aux registres des impôts municipaux, enfin aux dossiers des services de la mairie, chargés essentiellement de la gestion des bâtiments municipaux, de la voirie, de la police et de l'entretien des rues, et de l'assistance aux indigents. Au total, on peut estimer que l'accroissement de telles archives ne dépassait pas 5 métrés linéaires par an et restait généralement très en-dessous de ce chiffre. — Aujourd'hui, la mène ville de 20.000 à 30.000 habitants, en plus de ces activités traditionnelles qui n'ont fait que se développer (ainsi, les délibérations du conseil municipal se sont alourdies de multiples documents techniques, rapports, etc.) possède des services spécialisés dans l'étude de l'expansion économique, de l'implantion industriele, de la plantification urbaine, des habitations à loyer social, de législation du travail, de l'hygiène, des activités culturelles, sans computer les nombreux services économiques et techniques liés à l'évolution de la société moderne. Au total, une production d'archives dépassant certainemet 30 à 50 meters per an, soit une augmentation de 500 à 900%.« Uz to, u bilješci, kaže autor još i ovo: »Pour la ville d'Epernay (25.000 habitants), l'accroissement moyen, de 1960 à 1970, a été de 40 mètres linéaires par an.« U nastavku (str. 13) isti autor navodi: Ministarstvo poljoprivrede imalo je oko god. 1900. blizu 4.000 d.m.p., a »danas« (1973. g.) ima više od 50.000 d.m.p. tj. povećanje više od 11000%. B. Zittel. u prikazu knjige Reader for Archives .... ed. by V. Gondos Jr. Washington 1970, u časopisu Archivalische Zeitschrift, 68 Bd., 1972, str. 153 kaže: . . .« Der Reservestellraum im Magazin wurde bisher zu sehr über den Daumen angepeilt, eine Stellreserve für 25 Jahre (Georgia und Pensylvania) ist im Zeitalter des Computers, da 264