ARHIVSKI VJESNIK 19-20. (ZAGREB, 1976-1977.)

Strana - 265

der Aktenzufluss in geometrischer Reihe wächst, indiskutabel. Exakte Grundlage bieten Erfahrungswerte wie Zahl der Abgabebehörden, Waschstum der Bevölkerung und damit der Behörden, Abgabedurchschnitt der letzten 50 Jahre«. 18 Dosljedno onome što je rečeno u prethodnoj bilješci uzeli smo aproksimativno, da bi prirast za Arhiv Hrvatske iznosio oko 600 d.m.p. a za Historijski arhiv u Zagrebu i arhivsko odjeljenje IHRP-a oko 400 d.m.p. tj. sveukupno oko 1.000 d.m.p. svake godine. Ovo pod pretpostavkom: rigoroznijeg sistema odabiranja i izlučivanja registraturne građe; optimalnog iskorištenja raspoloživog spremišnog prostora; zamjene nekih vrsti arhivalija mikrofilmskim snimcima; zadržavanjem građe u »međuarhivima« sve dok se ne provede i posljednje moguće odabiranje i izlučivanje tako, da u historijske arhive pristiže samo onaj dokumentarni materijal koji se zaista mora trajno čuvati tj. koji zaista predstavlja arhivsku građu za trajno čuvanje. TJ tezama za predavanje Dr. B. Ziittela, održano u Zagrebu 8. V 1974, kaže se: »Količina spisa se podvostručuje u sve kraćim razmacima vremena. Stoga treba težiti, da se osigura rezervna površina spremišnog prostora od 100% tj. da ispunjeni prostor u novoj zgradi bude u odnosu prema rezervnoj površini 1:1. Najveća moguća rezervna površina može se postići ako se osigura prosječna nosivost podova od 1250 kg/m

! (compactus sistem)«. TJ novoj zgradi Zemaljskog arhiva u Salzburgu rezerva je spremišnog prostora iznosila 120%. " O kliznim policama se vrlo mnogo pisalo. Od novije literature, uz ostalo, vidi: M. Duchein, Les bâtiments . . . str. 47 i slijed.; H. Herz u Archivmitteilungen, br. 5, 1968, str. 205-207; J. Bolland u članku o novogradnji Drž. arhiva u Hamburgu, Archivalische Zeitschrift, 69. Bd., 1973, str. 24; isti autor, o istoj zgradi u časopisu Der Archivar, H.2, 1973, str. 299; A. Zauner u članku o novoj zgradi Zemaljskog arhiva u Linzu, Archivalische Zeitschrift, 69. Bd., 1973, str. 45. Zatim, u članku o novoj zgradi Drž. Arhiva u Düsseldorf u, Der Archivar, 1974, Heft 1, str. 152. Posebno instruktivno: W. Pahlitzsch, Zur Ausstattung und Einrichtung von Archivmagazinen. Archivmitteilungen, Nr. 5, 1976, str. 181-182. Velike su prednosti ovih polica, u optimalnom iskorištenju raspoloživog spremišnog prostora, te u boljem čuvanju arhivalija od prašine. Nedostaci su u slabijoj cirkulaciji zraka u spremištu, no, klima-uređajima se mogu ti nedostaci ukloniti. Postoje razni sistemi kliznih polica, pa se zavisno o sistemima ušteda na prostoru kreće od 25% pa sve do preko 100%. O sistemu zavisi odgovarajuća konstrukcija zgrade i potrebna nosivost podova spremišta, a o svemu tome, kao i o cijenama ovih polica prema fiksnim policama, zavisi rezultat usporedbe troškova između spremišta s fiksnim i spremišta s kliznim policama. Za sistem kojim se najpotpunije iskorištava spremišni prostor (to su razne varijante tzv. Compactus-sistema) neki tvrde da je skuplji od »klasičnog spremišta«, a drugi, da su troškovi približno jednaki. Moguće je i takvo rješenje da se pri gradnji zgrade konstrukcija podesi i ugrade šine za klizne police time, da se one naknadno nabave i montiraju, u cjelini ili djelomično, v. npr. kod zgrade Drž. arhiva u Hamburgu, Der Archivar, 2/1973, st. 299. Nacionalni arhiv Norveške u Oslu, koji se nalazi u izgradnji, imat će u cjelini isključivo police Compactus sistema, ukupnog kapaciteta 93.000 d.m.p. Vidi: Jorgensen u Der Archivar, Heft 1, 1976, st. 96. 10 Teško je izreći opći postotak razlike u troškovima, jer isti variraju znatno u pojedinim zemljama, kako za građevinske usluge, tako i za ostale usluge, pa za zemljišta, i, konačno, za nabavu kliznih polica, kod kojih je opet odlučno, da li se proizvode u zemlii ili ih treba uvoziti. Od izvjesnog vremena u Jugoslaviji je olakšana primjena kliznih polica time, što su ih počeli proizvoditi i »Primat« u Mariboru i beogradsko poduzeće »Rađulaška«. TJ pogledu većeg opterećenja odnosno potrebe veće nosivosti spremišnih podova kod primjene kliznih polica Compactus sistema iznosi se u literaturi i ovakva kalkulacija: . .. »Die Belastung hängt ab vom Gewicht der Archivbestände und vom Eigengewicht der Anlage. Setzt man das Gewicht eines laufenden Meters Akten mit maximal 75 kg voraus und ein Doppelregal im Ausmass von 1 m Länge, 0,80 m Tiefe und 3 m Höhe, das sind je Regalsäule 6 Doppelfächer (12 lfm), so ergibt sich eine Belastung von ca 900 kp/qm. Berechnet man das Gewicht einer solchen Regaleinheit unter Zugrundelegung der gleichen Werte, so kommt man auf 0,9 t. Da mit Regaleinheiten von mindestens 2 m Länge gerechnet werden muss, beträgt das Gewicht demnach 1,8 t. Dabei ist das Eigengewicht der Anlage, an der die Regale den höchsten Anteil haben, noch nicht einbezogen. Man kann durchaus annehmen, dass sich Gewicht bzw. Belastung bei Einbeziehung des Eigengewichtes um 25 bis Prozent erhöhen, doch das hängt vom Material und von der Konstruktion der Anlage ab« (v. H. Herz, n. d. str. 205-6). " TJ specijalni depo se pohranjuje i rezervatna arhivska građa. U sklopu specijalnog depoa nalazi se i sigurnosni depo, koji mora postojati već i po haškoj Konvenciji o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba, a koji depo uslijed zagrebačkog poplavnog područja ne može biti pod zemljom. Dakako da to traži adekvatnu konstrukciju ovog dijela zgrade. U specijalni depo bi se uopće pohranjivala sva ona arhivska građa, koja traži posebne tehničke uvjete čuvanja. Pretpostavljaju se, dakle, odgovarajući uređaji, koji osiguravaju takve posebne tehničke uvjete. 265