ARHIVSKI VJESNIK 19-20. (ZAGREB, 1976-1977.)

Strana - 263

Aménagement des planchers: en compartiments de superficie limitée (200 à 300 m

!

) et de hauter limitée (env. 2,5 m). Accès: portes à clôture hermétique et automatique. Escaliers, ascenseurs et monte-charge à l'extérieur du bâtiment. Contrôle de l'environnement: climatisation (contrôle de l'humidité, de la température et lutte contre la poussière et la pollution). Eclairage: artificiel avec écrans de diffusion filtrants. Installations électrique: de type ignifuge. Détection des incendies: système sensibile à la présence de la fumée et à la modification de la composition chimique du milieu ambiant. Système d'alarme: situé dans le dépôt d'archives lui-même et relié directement au service chargé de l'extinction d'un incendie. Action de l'alarme: coupure du courant électrique. Clôture hermétique des accès. Extincteurs à l'incendie: eau, mousse, acide carbonique et poudre chimique sèche (type AC). Protection contre le vol: installations de cellules; télévision en circuit fermé; clôture des accès. Fumigation de l'aire d'emmagasinage: télécommandée. Rayonnage: métal inoxydable (de type classique et compact). Protection directe des matériaux: boîtes et classeurs en carton résistant et neutre: boîtes en matière plastique anti-acide (matériaux audiovisuels et magnétiques); boîtes en métal inoxydable. Installations spéciales pour: matériaux audiovisuels et matériaux magnétiques, (v. C. Crespo: Perfectionnements techniques dans le domaine de la conservation et de la reprographie des documents d'archives. VIII Congres international des archives. Washington 1976, str.. 10—11). 8 Ima mišljenja da je uputno podnu konstrukciju prizemlja zgrade odvojiti od površine zemlje, izdići je iznad nje, da vlaga ne prodire u zgradu bilo kada, a pogotovo u kasnijem vijeku trajanja objekta (što je po pravilu slučaj). To mora biti pravilo kod terena koji mogu biti ugroženi od poplavnih vođa, odnosno od podzemnih voda. U Italiji se inače takvo odvajanje od površine zemlje provodi i radi zaštite objekta od termita. Vidi npr. u Rassegna degli archivi di stato, XIX, No. 2/1959, str. 252. 7 Uvijek se misli na stručnu i naučnu obradu svih vrsti arhivske građe, dakle i one koja sačinjava filmski fond SR Hrvatske. 8 I standardi određeni od Gen. direkcije arhiva Francuske određuju: »Les locaux ouverts au public et les locaux réservée au personnel seront nettement distincts« (v. Manuel d'archivistique, Paris 1970, str. 600). * JAZU nije ranije pokazivala sklonosti da svoj Arhiv smjesti u ovu novu zgradu koia će biti specijalno građena za čuvanje arhivske građe, pa da ga time prenese i odvoji iz zgrade gdje je sada smješten na strossmayerovom trgu br. 2 u jednom bloku pretežno stambenih zgrada. Kada nova arhivska zgrada bude dovršena, vjerujemo, da će i JAZU uvidjeti, da je i njena arhivska građa od ukupno oko 300 d. m. p. neusporedivo sigurnije smještena u suvremenom arhivskom objektu koji pruža optimalnu sigurnost arhivalijama. ,0 Prikazujući novu arhivsku zgradu u Hamburgu J. Bolland, n. d. str. 22, kaže, kako je svakom građaninu omogućen slobodan pristup u novu arhivsku zgradu, pa tako ostvarena jedna maksimalno »javna« građevina, no, kasnije (str. 29) precizira: princip javnosti je poštovan, ali je konstrukcijom zgrade i adekvatnim rasporedom prostorija i komunikacija postignuto, da se nijedan »stranac« ne može kretati po zgradi. 11 To je ukupni volumen odobren najprije od saborskog Odbora za izgradnju četiriju kapitalnih objekata kulture od nacionalnog značenja u SRH, a zatim i od samog Sabora SRH 2. srpnja 1976. godine, uz ukupni troškovnik od ND 200.8 milijuna, »na osnovi cijena iz 1975. godine«. U pogledu namjene sveukupnog volumena navodimo usporedne primjere iz svijeta: — Nova zgrada Arhiva grada Kolna ima ukUDno 30.912 m' izgrađenog prostora od čega: 18.740 m

3 za spremišta, a 12.172 m

3 za radni i upravni trakt; korisne površine ima 7 663.29 m

2 = 88,36«/», a površine za komunikacije 1.008,93 m

2 = 11,64*/.. — Nova zgrada dodatnog spremišta za Glavni državni arhiv u Hanoveru: ukupna površina 8.660 m

!

, od čega »čiste korisne površine« 6.430 m

1

, za sporedne prostorije 1.020 m

2

, te za hodnike — komunikacije 1.210 m=; spremišni trakt ima kubaturu od 22.415 m

s

, a upravni 8.849 m

3

, a stan službenika 1.099 m

3

, tj. svega 32. 363 m

3

. — Nova zgrada Zemaljskog arhiva u Salzburgu: ukupna kubatura 17.190,99 m', od čega spremište obuhvaća 13.161,44 m

3

, a radni i ostali dio 4.029,55 m

s

. — Nova zgrada Zemaljskog arhiva u Linzu: ukupna kubatura: 25.180 m

s

, od čega 18.550 m

3 za spremišni, a 6.630 m

3 za radni i ostali trakt. Dakako, kubatura spremišta uvijek bitno zavisi o sistemu polica, pa je uz primjenu kliznih polica, uz istu metražu, daleko manja nego li uz fiksne klasične police. Tako se npr. za novu zgradu Državnog arhiva u Firenzi predlagalo: — ukupno 77.000 m

3

, od čega 52.000 za spremište, a 25.000 m

s za radni i ostali trakt, uz fiksne police, ili — ukupno 49.000 m

3

, od čega 25.000 za spremište, a 24.000 za radni i ostali trakt, ali uz klizne polico! 263