ARHIVSKI VJESNIK 17-18. (ZAGREB, 1974-1975.)
Strana - 389
Odredbama čl. 132. treba dodati i one iz čl. 133 istog Krivičnog zakonika, o »zloupotrebi međunarodnih znakova«. Po tekstu revidiranom 1959. god. tu se propisuje: 1) »Tko zloupotrebi ili neovlašteno nosi zastavu ili znak Organizacije Ujedinjenih naroda, ili znakove ili zastavu Crvenog križa ili znakove koji ovima odgovaraju, ili druge priznate međunarodne znakove kojima se obilježavaju određeni objekti radi zaštite od vojnih operacija, kaznit će se zatvorom«; 2) »Tko učini djelo iz st. 1 ovog člana u zoni ratnih operacija, kaznit će se zatvorom najmanje šest mjeseci ili strogim zatvorom do pet godina«. Ovo je također i danas važeća norma u SFR Jugoslaviji. Među one »druge priznate međunarodne znakove« spada svakako i zaštitni znak po Konvenciji o zaštiti kulturnih dobara, reguliran njenim čl. 16. i 17, te čl. 20 i 21 Pravilnika za izvršenje Konvencije. Izgled i upotrebu ovog zaštitnog znaka već smo prikazali. Dodajmo još odredbu čl. 17, t. 3. Konvencije, gdje se kaže: »Za vrijeme oružanog sukoba zabranjena je upotreba znaka u drugim slučajevima osim onih, koji su navedeni u prethodnim paragrafima ovog člana, kao i upotreba, u ma kakvu svrhu, znaka, koji je sličan zaštitnom znaku« po ovoj Konvenciji. Možemo dakle reći, da ovoj važnoj odredbi Konvencije potpuno odgovara čl. 133 Krivičnog zakonika SFRJ. 20 * Stupanje na snagu Konvencije Konvencija o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba, zajedno sa Pravilnikom za izvršenje koji je njen sastavni dio, nosi datum 14. V 1954. Ostala je »otvorena za potpisivanje« do 31. XII 1954. za sve one države koje su bile pozvane na Međuvladinu konferenciju u Haagu 21. IV— 14. V 1954, a koje je nisu potpisale 14. V 1954. (čl. 30 Konvencije). Države potpisnice treba da Konvenciju i ratificiraju, i da ratifikacione instrumente deponiraju kod generalnog direktora UNESCO-a (čl. 31). Tri mjeseca poslije deponiranja prvih pet ratifikaćionih instrumenata Konvencije stupa na snagu (čl. 33, t. U, Do 31. XII 1954. Konvenciju je potpisalo sveukupno 50 država. 210 Prvih pet ratifikacija uslijedilo je ovim redom: Egipat 17. VIII 1955; San Marino 9. II 1956; Burma 10. III 1956; FNR Jugoslavija 13. II 1956, i Meksiko 7. V 1956. 211 Tri mjeseca nakon ove posljednje, tj. 7. augusta 1956, Konvencija je stupila na snagu. 212 Od dana stupanja na snagu Konvencija je ostala »otvorena pristupanju« 213 svih država koje su bile pozvane na Međuvladinu konferenciju u Haagu 21. IV —14. V 1954, a koje još nisu bile potpisale Konvenciju, kao i »svih drugih država pozvanih da joj pristupe od strane 209 Treba ipak napomenuti da je u SFR Jugoslaviji donesen još i poseban zakon ali samo o upotrebi i zaštiti znaka i naziva Crvenog križa (v. Službeni list SFRJ, br. 49 iz 19G6. god. i br. 39 iz 1972). 2,0 Informations sur la mise en oeuvre de la convention pour la protection des biens culturels en cas de conflit arme. UNESCO. SHC/MD/1. Paris, 16 mai 1967, str. 6. God. 1954. OUN imaju ukupno 60, a koncem 1956. god. 80 država članica. 2 » Isto, str. 9. 213 Konvencija je u smislu čl. 102 Povelje OUN-a registrirana 4. IX 1956. u Registru OUN-a pod br. 3511. Vidi: Recueil des traités des Nations Unies. Vol. 249, str. 215. 213 O »ratifikaciji« i »pristupanju« međunarodnim ugovorima vidi pobliže: Bartoš M., n. d. III, Beograd 1958, str. 211 i slijed. 389
