ARHIVSKI VJESNIK 15. (ZAGREB, 1972.)
Strana - 74
vorerrje toga siemeništa, rasti će i narasti možebit kapital i do 400 hiljada. Na svaki pako način uzdamo se u Boga i u darežljivost našega domaćega svećenstva i našega naroda, da će kapital toli uzvišenoj svrhi posvećen i na dalje sveudilj rasti. Ako Bog da s vriemenom spojiti ćemo sa našim siemeništem i konvikt za diecu pdličnju onih dobrih roditelja, koji željeli budu, da jim se dieca u čistoći duše odhrane i u svetoj vieri sve više i više okriepe. Za sad radi se jedino o tomu, da sam red svetog Dominika ovd uviedemo, i samostan osnujemo za one vriedne članove toga svetoga reda, koje će nam u tu svrhu ljubav i dobrota Vaša i Vaše provincije poslati. Ja bi na svaki način rad, da to uzbude na godinu, kad ja dovršujem 40 godina svoga biskupovanja ovd, i to na malu Gospu 8. septembra. Mi u tu svrhu imamo obilnu sgradu, u kojoj su braća bosanska 27 godina pribivala i mi bi, drage volje, tu sgradu na godinu odstupili za samostan braće reda svetoga Dominika. U koliko čujem i znam, braća naši dominikani nisu za to, stoga, što taj budući samostan neima takve posebne kapelle, koja bi izvana puku pristupačna bila. Ima pako ta sgrada nutarnju svoju kapellu, a od crkve i stolne i siemeništne nije više, od kojih sto koračaj a udaljena. Medjutim ako braća nebi nikako mogla tu ponudu primiti, onda nebi nam ništa drugo preostalo, nego poleg siemeništne crkve sazidati samostan, koji u obćenju stoji sa siemeništnom crkvom. Meni bi medjutim iskreno izpoviedam, povoljnije bilo, da stari samostan franjevaca primljen bude, tiem medjutim dodatkom, da suvišne te prostrane sgrade prostorie vriemenom služe za seminarij puerorum, i da u istoj sgradi i na dalje ostane tiskarna dioecesana, u kojoj se Glasnik naš i druge pobožne knjige za puk tiskaju. Taj samostan bio bi, da što, vlasničtvo u prvoj liniji reda svetoga Dominika, u drugoj pako liniji dioecese, koja ostaje vazda majka ljubezna i puka, i svećenstva i svih svetih redova, koji u njoj dieluju. Ja bi u to ime još posebnu zakladu ustanovio od 20 hiljada forinti. Odkupio bi osim toga od moje sestre i sestrične malo imanjce ovd u Diakovu, koje od prilike takodjer vriedi 15 do 20 hiljada forinti, i to bi sve bilo vlastitost reda svetoga Dominika, ko i sve ono, što bi se u tomu obziru s vriemenom i po biskupih i po svećenstvu i po pobožnomu puku učinilo; samo nam iskustvo i providnost nalaže nadodati: da ako bi samostan taj svetoga Dominika, komu mi iz sve duše i iz svega srdca viečnost ovd želimo, fatalnim i neprevidljivim slučajem i dogadjajem prestao, da se fundamentalni imetak dioecesi i njezinim religiosnima potriebami opet povraća. Ovoliko za sad u hitnji, častna pako braća će ju prečastnost Vašu pobližje o tomu ubaviestiti. Ja Vas samo opetovano i opetovano molim, da ovo sve dobrohotno primite i ako kojih možebit još opazaka imate, da mi jih priobćite. Do godine 1890. imamo još kada porazgovoriti se i sporazumiti se. U ostalom sa zahvalnosti i štovanjem molim Vas, da me svoje ljubavi, priateljstva i svoje molitve vriedna držite. Djakovo 26. Juna 1889. Vaš brat u Isusu Josip Jurai Biskup VI Prečastni moj Otče Državnice i brate ljubezni u Isusu! Hvala Vam budi, što mi tako revne, uzorne, čestite i recite svećenike, u svrhu svetoga poslanja, poslaste. Hvala Bogu! njihov apostolski trud i posao donio je jurve krasnih plodova, a ufam se, da ti sveti plodovi spadaju u vrst 74
