ARHIVSKI VJESNIK 15. (ZAGREB, 1972.)

Strana - 75

onih blagoslovljenih plodova, o kojih Isus Bog i Spas reče: ecce ego Vos mitto, ut eatis et fructum afferatis et fructus vester maneat. Ne mogu Vam dovoljno izkazati, koliko mi je duševno veselje i kolika utieha, da me je prečastni Gospodin general reda, na Vašu bez dvojbe preporuku, članom učinio Vašega svetoga reda i u dio me pozvao onih svetih molitava, milost i darova, koji su tiem spojeni. Sad sam ja posve dušom i tielom Vaš; a Vi svi moji. Bog dao, da to sveto medjusobno obćenje bude svećeničkomu i redovničkomu našemu zvanju na slavu, svima pako nami na spas. Kad se povratim kući, što će uskoro biti, zahvaliti ću se u to ime pristojnim načinom prečastnomu Gospodinu generalu. Ja, prečastni moj državnice i ljubezni brate u Isusu, sve to držim božjim zalogom, da će mi se još i posljednja na ovomu svietu želja i nakana izpuniti, to jest: da ću Vaš sveti red, kog iz raznih razloga već odavno neizmjerno štujem i ljubim, za dioecesu svoju i za puk svoj, na pose pako za sjemenište svoje na uvieke osvojiti. Posljednje mi osobito na srdcu leži, jer bo željno želim, da se siemenište moje, pod upravom Vašega svetoga reda, pretvori, koliko je samo moguće, u živu sliku i priliku onoga svetoga blagovališta, iz koga su proizišli sveti Apostoli, duhom Svetim okriepljeni, i na viečitu pobiedu i slavu kršćanstva pozvani. Preporučujem se Vašoj bratskoj ljubavi i molitvi. J. J. Strossmayer Biskup 29. srpnja 1889. VII Vele cjenjeni i vele mili, moj priatelju i brate u Isusu! Žao mi je, da se prije Vašega povratka, ko što smo želili, nismo još jednom sastali, da Vam još jedan put iz svega srdca zahvalim. Medjutim kad smo dušom i srdcem jedno, manje je stalo, da li smo se sastali ili ne! Hvala dakle još jedan put i Vami i Vašoj miloj braći, koju liepo pozdravljam. Preporučujem se i nadalje Vašoj ljubavi i molitvi. Ja sam iz Rogatca pisao velečastnomu otcu provincialu. Odavle sam odmah pisao prečastnomu otcu Generalu u Rim. On sad več, bez dvojbe, list moj ima u svojoj ruci. Taj će list, skupa sa diplomom, biti tiskan u Glasniku početkom budućega mieseca. Vami ćemo njekoliko exemplara poslati. Ja sam takodjer Vašega Velečastnoga provinciala i Vas i trećega brata Matiacu imenovao članovom moga Duhovnoga stola. Bog blagoslovi! Ja sam od sad već sav Vaš, a Vi ste moji! U Rogatcu sam, a i svedjer to činim, mlogo mislio, kako bi ste se Vi na godinu amo preselili i ovd za vazda ustanili. Meni se čini da bi mi bolje učinili da Vami predamo već sad ravnanje našega siemeništa, tako: da jedan bude rector, jedan spiritual, jedan oekonom, koji račune vodi, a jedan il dva studiorum prefecti. To bi bilo da što pod mojim vrhovnim okriljem tako, da bi jedan kanonika u ime moje kadšto dolazio u sjemenište, da Vaš podupire, podpomaže, tieši i kriepi. U tomu slučaju Vi bi imali za sebe crkvu sjemeništnu, i mogli bi klausuru, kako Vam volja držati. Da što, da to predpostavlje i Vašega vlastitoga kuvara i sve kuhinske poslove. Ovo bi mi se stoga bolje dopadalo, jer nebi morali nikakvih novih sgrada graditi. Mi dotičnih sgrada ovd dost imamo; samo bi se o tomu za buduće radilo, da se i crkva a i ostale sgrade, pod Vašim takodjer okom, poprave, i za naše posebne svrhe prirede. Poleg ovoga svega, ja bi ovo, što sam obrekao za Vas i za Vaš viečiti obstanak ovd na godinu 75