ARHIVSKI VJESNIK 15. (ZAGREB, 1972.)

Strana - 73

mije se po sebi, da će sav trošak nositi naša biskupija, te uztreba li kakova predujma izvolite mi samo pisati. Ja se uhvam u dragoga Boga, da će nam poći za rukom čestite naše Dominikance presaditi iz Dalmacije amo u Slavoniju i Hrvatsku, a dobro je da se za sada missijami počme. Odnosna zaklada dječačko sjemenište jur iznosi 300.000 forinti, a za pet godina doseći će i 400.000, ščime će se bez svake bojazni gimnazija otvoriti moći. Dotle ćemo se pobrinuti, da par izpitanih gimnazijskih učitelja odhranimo, ter ću ja već ove jeseni jednoga ili dvojicu poslati na univerzu, da dotične nauke izuče. Sto put Vas i vriednu Vašu braću pozdravljam i blagosivljem! Vaš Josip Juraj Biskup U Djakovu dne 3. rujna 1888. V Prečastni moj Otče državnice, i ljubljeni brate u Isusu! Od njekoliko več nedilja dieluju jur ve tri častna člana Vašega svetog reda ovd u svetomu posljanju. Š njihovim pako dielovanjem vrlo je zadovoljan i puk pobožni i cielo svećenstvo, a i ja. Ta tri Vaša člana služe Vašemu svetom redu na čast i poštenje. Oni su svećenici čisti, učeni, rečiti, i revni, koji znaju i umiju sa ljubavju prama Bogu i prama svećeničkomu zvanju, spojiti uviek iskrenu i Bogom samim posvećenu ljubav prama narodu svomu, opetujem: mi smo svi ovd š njima vrlo zadovoljni. Uspomena njihova ostat će ovd uviek sveta i spasonosna. Puk i svećenstvo slušajuć rieč njihovu i pazeć dielovanje njihovo blagosivaju jih i želju svuda očituju, jedali bi se čim prie i opet među nas povratili i sveto svoje dielo nastavili. Znajuć pako puk i svećenstvo da ja kanim red svetoga Dominika ovd u Diakovu uvesti, svi vele: Bog blagoslovio! i daj Bože, da nam čestiti učeni i revni dominikanci iz posestrime naše Dalmacije krv od krvi naše amo dodju i da se ovd na uvieke ustale! Ja Vam dakle, prečastni moj državnice, sto put zahvaljujem, što ste nam tako vriedne i dostojne svećenike amo poslali da se duhovnoj koristi i spasu ovoga našega puka posvete a drago će mi biti, ako jim moguće i dozvoljeno bude ove zime amo doći i svoje sveto dielovanje nastaviti. Iz ovoga svega vidite, da sam ja u staroj svojoj nakani, da častne dominikane, i to iz posestrime naše Dalmacije amo dozovem, i ovd na uvieke utemeljim, sad utvrdjen i ohrabren. Mi smo ovd o tomu potanko viećali, i evo Vam ukratko posiiedicu našega viećanja: Mi i puk i svećenstvo a ja napose kanimo i želimo na svaki način, da red svetoga Dominika, da na pose častne članove toga svetoga reda naše Dalmatinske države, amo uvedemo i za viečita vriemena ustalimo. Svrha toga svetoga reda i braće naše dalmatinske medju namih biti će: da nam ostalim svećenikom uzorom i ogledalom budu u svemu, što se izvrstnosti, svetosti i revnosti našega svećeničkoga zvanja tiče; da svete missije u puku našemu vrše, da exercitia spiritualia u svećenstvu našemu obavljaju, da naše izpoviedi, kad nas na to sviest nuka, slušaju i t. d. Na pose pako, da danas sutra tako zvani Seminarium puerorum u svoju upravu uzmu. To će onda biti moći, kaa budemo dovoljno izučenih i vladom opunovlašćenih profesora imali, o čemu ćemo sjedinjenim silami raditi. Taj seminarium puerorum ima osim nuždnih sgrada, več kapital od odprilike 300 hiljada forinti. Dok se mi spremali budemo na uvedjenje i ot73