ARHIVSKI VJESNIK 15. (ZAGREB, 1972.)

Strana - 133

w zakresie metodyki wydawania zrôdel historycznych (O ostvarenjima i načelima izdavanja historijskih izvora) u »Studia zrodloznawcze«, I, 1957, 53—87. Ta se bibliografija doista tamo i nalazi. Od važnijih instrukcija, za koje Friedberg nije još mogao znati, valja spomenuti Richtlinien für die äussere Textgestaltung bei Herausgabe von Quellen zur neueren deutschen Geschichte (autor Johannes Schultze) u »Blätter für deutsche Landesgeschichte«, 98. godište (1962), str. 1—11. No kao što kaže sam naslov, posvećene su te upute većinom problemima transkripcije, transliteracije i sastava naučno informativnog aparata uz objavljene dokumente. Potpunosti radi treba spomenuti i ruski priručnik Metodičeskoe posebie po arheografii u redakciji M. S. Selezneva, Moskva 1958. Recenzenti su u tom priručniku pronašli dosta pogrešnih tumačenja. Inače on po koncepciji stoji na sredini između ruskih Pravila i Friedbergove knjige: normativne postavke imaju kratko teoretsko obrazloženje. 4. »ARHEOGRAFIJA«, »EGDOTIKA«, »TEHNIKA IZDAVANJA« kao nazivi za metodologiju izdavanja historijskih dokumenata. Kako kaže M. Milosevic,

3 sovjetska nauka je izdvojila pitanje izdavanja izvora iz diplomatike i arhivistike, proglasivši ga posebnom pomoćnom historijskom naukom —iarheografijom. Na francuskom jezičnom području ima, kako sam opazio, termin »egdotika« isto značenje. »Tehnika izdavanja«

4 (njemački Editionstechnik) sreće se u njemačkim raspravama, a najčešće znači »metodologiju izdavanja književnih rukopisa«. Po svojoj funkciji može, dakle, egdotika biti pomoćna historijska nauka. Upozoravam na to da se ova tvrdnja bitno razlikuje od tvrdnje »egdotika je pomoćna historijska nauka«. Egdotika ima, prema stanju stvari, zajedničko polje rada s arhivistikom, kodikologijom,

5 tekstologijom, kritikom teksta i publicistikom, a naravno i s paleografijom, diplomatikom, kronologijom, leksikografijom, metodologijom povijesti, naukom o književnosti itd. Izdavač arhivskih dokumenata mora, prema tome, biti specijalist, a ipak svestran. 5. ZAŠTO SE PUBLICIRAJU HISTORIJSKI IZVORI? Odgovor na to pitanje jest da se historičarima i široj publici omogući zaista svestrana upotreba izvora. Rad izdavača mora osim toga doprinijeti jednoznačnom razumijevanju teksta. Treba točno postaviti granicu između izdavanja historijskih dokumenata i njihove interpretacije. No izdanje ipak mora donijeti sve informacije potrebne za interpretaciju izvora.

6 6. POTREBA ZA KODIFICIRANJEM METODA IZDAVANJA ARHIVSKE GRAĐE. Današnji tehnički napredak omogućen je, između ostalog, i sve širom standardizacijom proizvoda u cijelom svijetu. Zajedno 3 U rukopisu za jugoslavenski udžbenik arhivistike. 4 »Egdotika« je bolje konstruiran termin i od »tehnike izdavanja«. Najprije zato što po tradiciji nastojimo da termin bude ostvaren u jednoj riječi, a onda i zato što općenitije značenje glagola »izdavati« dopušta izvan stručnog konteksta razne asocijacije npr. »tehnika izdavanja robe iz skladišta«. 5 »Kodikologija studira rukopise i bavi se svim njihovim nutarnjim i vanjskim osobinama«. Tako V. Vaško u »Archivnom Časopisu« 1961, str. 225, navodi riječi V. Vojtišeka. 6 Tako kaže Gerhard Schmiđ u članku Probleme der Edition archivalisctier Quellen zur neueren und neuesten Geschichte, »Zeitschrift für Geschichtswissenschaft«, 15 (1967) str. 639—643. 133