ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 376

[276.] Niti nemislimo, da je već sve dobro, ako u čitanju časopisah vrëme provedemo, oni su samo jedno izmedju tisuće srëdstvah vodećih do Blaženstva. Ne ne! Narod naš ima muževah duh naroda svoga proučivših, njegova zla i dobra poznavajućih, koji se brinu i posvećuju blagu svoje postojbine, koji se terse o sretnijoj budućnosti milog svog naroda; ovi su nam pripravili Knjigah potrebitih i časopisah pisanih u jeziku, koganarod, s kojim ćemo danas zutra neposredno obćiti, kome ćemo učitelji i naputnici njegove buduće sreće biti, govori, pisani u duhu naroda nepokvarenom poplavicom tudjinstva na koliko nam nebi ovo zadovoljilo, priskočiti će nam u pomoć poznavanje tudjih jezikah, u koji ćemo takodjer naći koristnih za nas naukah: ovim posvetimo vrëme preostavše nam od drugih poslovah; sve naše dëlovanje sjedinimo sa srećom naroda, združimoga s načelom: »narodu ću momu služiti; za narod ću moj umreti«; sladke ćudi zavesti i lepši pouzmerlu tela život bit će nam nagrada za sjajna delà. Sve ovo moje osvedočenje proizlazi iz štovanja i ljubavi proti družtvu ovom, koje ću po mogućnosti mojoj uvëk podupirati i braniti, komu ću nekoć zahvalnosti ćustva izrazivati za sva njegova u mene se prolëvajuća dobra duševna, proiztiče iz strahopočitanja prama sadašnjem momu stanju i budućem zvanju. Gorućom ovako oduševljen ljubavlju proti mëstancu ovom, i po tom proti Vama Ijubezna bratjo i su članovi nisam se ustručavao danas kao na dan, u kome zakonom našim primërno drugiput ove godine se sastasmo za poslove naše Čitaonice obaviti, njoj u pomanjkanomu po mogućnosti providjeti, misli naše u jedan pojam stopiti smerajući na blago družtva našega, pogovori ti tim više; što je baš rok ovi našeg sabora opao u vreme nove godine, kojom se počimlje nova sreća, lepša budućnost, srčtnia možebiti vremena za svetu ilirsku stvar: Bog je mogućan! Knjigo budućnosti! mnogo u tebe skrovnog leži! [277.] Izmedjuh svih prastarih narodah, kako daleko povësnica zaseći može po istinskom osvedočenju glasovitih spisateljah slavjani su s Romanskim plemenom pervi, od kojih se ostali zakone svake vèrsti naučiše oni su stare germane pradëdove nëmacah orati naučili, oni ih polje obdëlavati, oni ih boj voditi, oni ih Bogove štovati, oni ih sve kreposti, do kojih nepokvarena i tiha duša doprëti može; što velim o ovih razumëvam i o bližnjih u susëdstvu šnjima živučimi plemeni; slavjani su draga bratjo, polag pripovëdanja starožitnosti svim izobraženim narodom mili običaj ako se ne baš na sadašnju sliku a ono barem u temelju svom, ostaviti, koj je nepretergnuto i pri nas zauzeo svoj Krepki stan, t.j. navadu, koja posvuda o novoj godini vlada: kao sin matere slave, kao vëmi i istinski štovatelj ostankah slavjanskih osudjujem se i ja k novoj ovoj godini Vami mili sučlanovi, posle kako sam kao primërno sadašnjim okolnostmi postanak, razvitak dëlovanje i okolnosti družtva našega poveršeno napomenuo, bratske moje želje izpovëditi, Vami po navadi i primëru priašnjim iskrene serdca ćuti odkriti. Sve dobrom blagodarim Bogu, i neprecënjenu njegovu dobrotu vazda slavim, što vam je zdravlje do sada po krepkoj vodio stazi, što je dopustio, da se ovaka za obće dobro družtva našega ovdë veselim gledamo licem; moja najvrućija, da Vas dobri Bog blagoslovi u svih vaših činih; nova ova godina neka bude početak Vaše sreće, koju vam iz sveg sèrdca uvëk želim; zdravlje vam služilo kroz cio tečaj Vašeg života; poživeli mnogo 376