ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)
Strana - 377
lëtah na podporu vašeg naroda na cvët i urës Biskupie, na slavu Ilirie, na radost Slavie, na utëhi sirotinje, na korist Čitaonice ove, na diku ustava našeg; Kao brat Vam serdačno hoću, daste obdareni svim dobrim duše i tela, hoću, da nekoć budete verni i izobraženi članovi prostranog Slavjanstva, da budete oštri (propog) progonitelji nepriateljah mile vaše postojbine, i kada Vam se napokon tëlu od duha bude odcëpiti, Bog Vam podëli pristojno medju blaženemi svojimi mësto. Primite, moja bratjo, ovo moje izpovëdanje, jer su ovo želje, ovo su uzdisaji i [278.] misli vašeg brata, koje Vam on k novoj godini ovako sabranim iz dna duše radi i izruča. Dao bi Bog da bi nova ova godina bila začetak k lepšem razvitku Čitaonice naše, da bi bila neporušivi temelj buduće nikad neizkorenjive ljubavi i sloge, mnijem bo, da se na njih neizključivo oslanja dobro družtva našeg; s ovom novog godinom pocrnimo marljivie obdëlavati polje znanostih i umetnostih: sladak plod bit će nam jednom slast naših dëlah. Doćim ovako moju krepku želju-i toplu volju vašem sudu podmećom, sečnim naposlëdku napomenuti i onu života našeg sliku i to iz izkustva nad samim sobom, i nad drugimi članovi proučivšu, kako smo t.j. doživeli časovah, kad smo poslove družtva našega hladno kèrvno i bez svake krepke volje prenaslëdovali ; vrëme ovo stranom je prošlo, stranom će ga ozbiljna volja clanovah — ako bi se još pojavilo — ukloniti, i nadati se je od ozbiljnosti naše, daćemo svojim vremenom dospëti do izgledane učenih naših svèrhe, koju nasledujemo, jer akoli se u nas ugasne prava i potrebita nagnjenost proti zakonom, proti podporami, proti uzbijanju nezgodah koje bi možebiti bile namënjene našem družtvu: nikad nećemo doseći ono, za čim žudimo, navëk će se družtvo naše u opasnom stanju nalaziti, na polju izobraženja dëlati ćemo svakako ne napredak već nazadak, ako nebudemo svimi mogućemi srëdstvi i načini protivnike odbijali, i malo do njega deržeć podučavali o vrednosti njegovoj, zločest ćemo u istinu poslëdak gledati naših trudovah kakovi takovi oni bili. Odsele dakle pomoćju Višnjega, koju svim nami zazivi jem, posvetjeni neka budu naši trudovi obstanku, razvitku i procvëtanju naše Čitaonice, i Bog će blagosloviti nastojanje naše plemenito. REKOH Danielo Rašić [279.] Zatim je 8. Bilo čitano sastavljeno po Bilježnika na G. Hranilovića pismo; i odobreno. 9. Za izpražnjeno mësto Podbilježnika izabran je Gospodin Badovinac Nikola staru. Posle nekojih predlogah i dogovarah, koje u Zapisniku bilježiti nevidi se - potreba ni shodnost, zaključio se je sabor. Bilježeno U Zagrebu dana 9. Sečnja 1848 po Danilu Rašiću 377
