ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 363

medju bratjom; koji zajedno Božici ljubavi i sloge hram i žertvenik podigoše; koji skupa prije na žartvenik ovaj donašaše žartve, koji pàrvo svi jedan bihu — Seme ovo nesloge razleže se tako daleko; da već dva jedan drugomu dosta nezaufa; — Kako je pogibeljna bolest ova nisam nakanio po dugim razlaganjem mojim uha bantovati vaša, nu mimoići nemogu, da vam nenapomenim, da hram ovaj, kog smo boginji ljubavi i sloge podignuli; podignutjem hrama razdora i nesloge padati dan na dan bolje i bolje mora, dok se najedanput nesruši u ponore, ko što i snëg, kad debeo zapane, pak jug pune sve malo i malo tali se, dok najkasnije i neizčezne — U ovom kužnom stanju nalazimo se mi: zidine ove pretvorile su se u noćnu podzemsku špilju 16 vëka sličnu, gdë u čarnom odeveni zločinci dva i dva po kutih razdëljeni sude po nesreći tam dospevšeg Čoveka; — tako isto i mi radimo, doćim jedan od drugoga odëljeni motri druga svoga za kletog dušmana, a ovaj opet otrovne jezika strelice baca proti šarcu druga svoga, bez svakog uzroka, i to proti onomu, koga je pàrvo ako ne izkreno, a to barem, što je ovom protivno ljubio — pred drugim ga omraziti, zločesti glas razprostrëti nastoji. — Kužni ovaj otrov nije samo kroz jednog, već kroz sviuh do skora žile raztepao se tako, da već Čovek nezna česa i koga bi se deržao; — i zaisto tako daleko zavlada, da vez onaj bratinski do skora, ako se medjusobno porazumlenje nepovrati, prekinuti se i najgore poslëdice za sobom povući. — Čujem gdë mi netko kaže i na licu unutarnje misli čitam, da stvar ova na Čitaonicu nespada, mogla bi indi; ako. /. [253.] ako drugoga boljega ništo neimam izustiti i ovo: nu po mnenju momu da pače stvar ova i na Čitaonicu spada; i stalno nikada se usudio nebi bio o stvari ovoj usta otvoriti, da uvëren nisam, da mi to sveta nalaže dužnost, i to najbolje ovdë, jer ovo je, ko što rekoh višeputih hram bratske ljubavi i žartvenik sloge; gdë neima hrama, neima niti žartvenika, gdë neima ljubavi, neima ni sloge — a zašto pitam ja Gospodu, i pored česa sastajemo se u svetinju ovu? U hram Božice one, proti kojoj dušom i tëlom vojujemo, i tim većma prisiljenog se vidih besëdu danas povesti o lečenju kužnog stanja ovog, što nas isti u najsvetiih namërah, u boljem naprëdku, u poboljšanju stanja naše knjižnice prëti, i najzadnje svetost mesta ovog po njem oskvernjujemo — koja sva na kuliko sile slabe uzmogle budu moje nastojat ću razložim potvarditi. — Rekoh parvo, da nas u najsvetiih namërah prëti; biaše navadno u ovom maljanom družtvancu našem u spodobi govora predstaviti predmet kakov, ili pako izvornim ili prevedenim govorom sakupljenu bratju zabavljati; ali tko se od ove svete nakane preprečenog neosëti, kad vidi i dobro zna, da ćedu Cri ti ci ili da ih naški nazovem rešetari svaku njegovu besëdu na rešeto metnuti, i ovako rešetajući reči i izraze njegove zlo tumačiti i iz njih ono zaključiti, što siromašnom i nevinom govorniku ni na kraju pameti bilo nikad nije, što nas isto žalos.tno uči (družtvo) izkustvo, da ljudi strastmi obuzeti, kojima po ćudi nebiaše, što je predstavljeno bilo, tumačili su reči tako da se je isti govornik od tulikog tumačenja i izopačenog govora svoga prestrašio, kakove je poslëdice za sobom slučaj povuko ovaj, neću da razlaganjem oviuh zalečene već do skoro rane opet iz nova neotravljujem. Ovim dokazano je takodjer mislim zadosta, da nas prëti u boljem naprëdku