ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 364

[254.] boljem naprëdku; za koje još bolje dokazati i uvëriti vas, molim vas u malu zaviriti prošastnost, gdë Gospoda nehoteća razlučiti stvar od osobe s-osobom prezirali su stvar istu, gdë polag jedne osobe, ili da odpertim Čelom izrečem porad mene nehteše većati o stvarih na družtvo spadajućih — nijeli zadosta očevidni dokaz indi gnjušnog stanja našeg, ili komu to dosta nije, neka prispodobi stanje Dr.[-uštva] n.[-ašega] godine prošaste stanjom godine ove, iznimljen vrëme zlatno ono, gdësu se još karike lanca u najčverstjem stanju nalazile, ova kad pozornim promotrite okom, upazit ćete lahko istinu rečih mojih. — Zatim rekoh da prëti pobolšanja stanja naše knjižnice; nitko se bo neusudi ništo progovoriti, što bi na pobolšanje njezino smëralo; jer i ovdë ko što lovac, zvër, tako i oni ovoga čekadu i za naknadu ruganje i smëh poklone; a drugi koji bi mogli nećedu polag privatnih uzrokah. — Zadnju rekoh da oskvernjujemo svetost mësta — jer nedolazimo ovamo ko što bi morali napuniti ljubavju bratinskom i ko što isto zahtëva svetost mësta ovoga, već dolazimo strëlicami oboružani, jalom i gnjevom napunjeni i medjusobnim zapletkami zameršeni; ne mirnim šarcem već strastmi obuzetim, koja sva kako oskvernjuju svetost mësta lasno sami bez moga tumačenja uvidite. — Ovo su indi razlozi, koji mene prinukaše usta otvoriti medju vama Gosp. ovdë sakupljena. — Ovo tužno i bolestno stanje našeg družtva prisili me lëk u ovo po mnenju mom zgodno vrëme tražiti. — Nije Gospodo moja strah prenapao, nije strah iz slabog duha proizisavši, slešiteljno niti se preveć rano pojavi. — Već je pravedan, iz duha takovog proizišo koji ga je čitavu godinu u nutarnjih svojih kuvao i sada [255.] evo kipi. — Oprostite Gospodo! ako sam koga obširnim stvari ove razmatranjem proti nakani mojoj uvredio, nisam to naumio otravljene rane otrovom lečiti, već naumih porazumlenje mira po tom bratsku povratiti ljubav — K sversi indi da bliže dodjem pitam Gospodu zbantovanu; što da im je povod dalo tolikoj ogorčenosti? da tulike jadovite strële napeše proti šarcu bratje svoje; da li je onaj čin, na kojeg da bi Bog dao nikad nepomislio, i za uvëk na njega zaboravio. .— Ja barem što se mene tiče iztraživao sam sa sviuh stranah; da li nebi možebiti uradio bio što se s razumom zrelim neslaže? dugotrajnog iztraživanja ovog što rezultat biaše? da ne samo da ništa zločestog uradio nisam, već da uradih ono, što mi dužnost, savëst, i bratska je nalagala ljubav, što će svaki lasno dokučiti moći, ako mirnim i bezstranim šarcem promotri; Neka se svaki postavi u moju kožu za onda, pak ako ima samo makar i najmanju izkricu Čovečnosti i ćuti Čovečanske, vidit će da je tako učinjeno biti moralo i ne drugčie. — ako li nije to možebiti taj glavni samo uzrok, već mislu da ima kup i drugih, za koje ja da neznam Bog mi je svëdok, podlažem se, ne iz takove želje, ko da nebi mogo i bez njih biti, stom Gospodom sobćivati, već iz jedine proti ljubavi i slogi želji; na svako pitanje odgovoriti, jer tako mislim da će se porazumlenje medjusobno povratiti, a po njim takodjer tako ožudjena bratska uzajemna ljubav za kojom toli uzdišem i vez, i sastavit ćemo opet lanac, koi dosad na komade razcepljen ležaše, sastavit ćemo tako kinezke zidove, proti napastovanju dušrrianskom, koje zidine, dok su porušene nikomu ulazak u naša prava nebranu, jer sa sviuh 364