ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)
Strana - 326
nesrietnu pod Osmanskim jarmom cvileću si bratju, pa ćemo se uvieriti, da do serca ovih nesrietnikah luč izobraženosti, doprëti niti je mogao, niti će ikad u ovih okolnostih doprëti, odkud mislim, da se razumi ti može: da taj babilonski zid, koji, svakom oplemenjenju duha, svakoj izobraženja iskrici vrata zatvora, ne drugo nëgo jedino robstvo kazati se može. Ali sa žalost ju kazati moram, da i u istoj našoj domovini, u domovini slobodnoj mnogi stenjaju pod teškim robstva okovom, jer promislimo jednog, koji s početka popuštavao je uzdu pohlepam tielesnim, dok se nije već sa svim utemeljila privarženost [196.] u sredcu njegovom jedino tielesnim pohlepam, razkošju, bezposlenosti, i mnogim drugim manam, koje preprećuju, ma najmanje prosvieti k sàrdcù približiti se bez dvojbe uvidit ćemo, da se takov nesrietnik u vele gorjem robstvu nalazi, negoli Osmanskom samosilju izvarženi Narodi, nego i u Kairvanu prodani nesrietnici, koji domovinu, otca, majku, brata, sestru, za uviek ostaviti prisiljeni su. Od ovih verigah bolje se Coviek, ma od ikoje čemerne zmije, čuvati mora, jerbo iz njih se iztèrgnuti veoma je mučan posao, što jur stari mudroljubi upoznaše, dočim obladanje samoga sebe za najveće slavodobitje izjaviše. Kako se pako možemo od ovih verigah osloboditi? jedina se pred nami vijuga stazica, po kojoj nam je potriebito koracati, najme da se sad u cvietu mladosti naše priučujemo k poslenosti, jer tko kako se u mladosti nauči, tako pod starost radi, a ako ćemo se sada početi lënariti, ako ćemo se sada prezirati, jamačno ćemo pod starost najveći bezposlenici, najveći odurnici Čoviečanstva postati, odkud sva zločinstva sve mane proizviru, ter tako ćemo skučiti vrat pod jaram gospodo van ja tiela našega, koje će preprečiti duhu po višnjih sveta kruzih letiti, što slobodan duh za najveću si slast upoznaje. Rekoh Dana 30. Studenoga deržan sabor, u kojem buduć da Gosp. Franjo Latković govorom svojim ga otvorio nije, obsudjen je na globu s 20. kr. u srebru. [197.] Dne 7. Prosinca otvoren 10. saborska siednica Govorom Gosp. Podpredsiednika sliedećim: Mila bratjo! Kolikoputa u ovo sveto slavjanskih vilah miesto stupim, toliko višeputa ponovi se sladka uspomena sladki spomenik zahvalnosti prama utemelji tel jim malog ovog družtvanca, koji nam ostaviše knjižnicu za izobraziti um i oplemeniti serca naša; ostaviše nam vèrhu toga zakone mudre, t.j. pokazali nam su put po kojem gore navedenu sverhu postići možemo, — zakoni ovi tako na tverdom temelju osnovanisu da porušiti se nikad nebi smeli. — Po marljivom obderžavanju zakonah ovih postigli smo već niešto sverhe, postiglismo to da knjižnica naša već dobar broj knjigah imade. — Po obderžavanju zakonah mogući smo postići našu svarhu i nikako drugačie. — nemislim bratjo ako reći smiem ovde da mi vlast imali nebi zakon kakav sa svim svega ili uništiti, ili pre326
