ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 286

godinah grozno su plakali pod Karnom Seksiom. 36 kraljah nemačkih, koi sve sile upotrebiše kroz dugo ovo vrëme dva stoletja najme, da ih ili posvabče, ili izkorene, ali nisu nesretnici ovo i Mučevnici Slavjanski pred svim se ovim zlom preplašili, no hrabro su i postojano čuvali u nedrih neizrečeni onaj ures najme Slobodu, zakljinao u proročanstvenom nekom duhu, da ćemu osvanuti za toli nezgodnom moćju puhom gromovim blizkanjem i pucanjem jasni skorom dan, ali jesulise i prevarili, nisu zaista jer viditćemo, Poljake ruse koji 200 godinah pod mongolskim jarmom stenjaše, viditćemo Cehe, Moravce, Polavce, Luzičane i druge, što su bili i što su sada. — Višnja providnost, koju zaludu Covečanskim okom gledalibi, tečaj cële narave tako uredi, da niš na svetu dugo obstojati nemože; Sunce zapane, noć nastane, ali jeli da zdvojimo u mraku, zar da nezterpljivo čekamo zoru. Zima svu radost naravi uništi, i bi reć slušajući ručajuće bure, gledajući ledene snegove, da nikada proletja nebude; ali sve se menja i ko što ove neme stvari isto tako se menja i svaki posebni Covek sad je sretan mnogi ljubijumu noge ljudi, ali pade drugi ljuljan na plošt povijan Naupinom uzdignese na prestolje od Carevah istotako kao posebni Čovek, i čitavi jedan narod terpi mnoge nevolje cvili i jauče pod udarcim vëkovah, ali vreme raniga ali zajedno i leći. Gde je oholi Rim, gde je gizdava Grecia, ponosita Cartago, bahata Sparta. — Bilisu gospodovalisu Svetom i sad jim jedva i imena znadu. Uzdižese gerčka evo naprotiv vidimo kao phoenix, gradi sada čim se tolikim vremenom 400 <sto> evo već prod je godinah, od kako je verige asmanske nosila izkeršivsi, na razvalinah stare svoje slave iz lovorikah junakah svojih novo premda sad još malo kraljestvo, s nadom ipak da će akoli samo složni budu i veliko biti. ali ćemo na navadjam više razlogah, čemu da vas mučim znate vi ovo sve i bez mene, no ja zajedno čim to poznajem velim i molim vas da mi oprostite, jer Čovek kad mu je dobro odviše rad na zlo zaboravi, i naprotiv kad mu je zlo misli da mu više nikad dobro nebude, to se isto i snami sad dogadja, nas sad gnjave, grozidu nam se ali uvereni smo po dobro da je to samo delo nekih posebnih ljudih, i da će ovi pasti, jer zločest groš neide dugo po rukah, dođe u ruke bogatom a on ga baci, [136.1 Zločest igralac samo dva tri puta na pozorištu prevariti je kadar obćinu. I tim podupreni podupiru nas još mnogi zdravoga razuma, i bezstrasno serca razlozi, dokazuje nam to dogodovština od najdavniih vëkovah, uči nas i svakdanje izkustvo no vreme jè znam, jer sam vam mozbiti i dojadio već, da ostavimo prošastnost i po tom kao sveršivsi stran pervu moga govora, treba je da i na drugu prelazimo, te da bacimo, te da bacimo i u sadašnjost t.j. u 19 stoletje našu pozornost na narode slavjanske; koje dok vam kazivao budem molim vas vredna gospodo da se sterpite, tim bolje jer ću govoriti samo takve stvari koje su, dobro mi je poznato, svakomu izmedju vas poznate, mnogimi iz medju vas i više i bolje nego istomu meni, Razgovorimo se o onom šta vidimo oko sebe, veli mudri Siler, pak nam neće veliko vreme biti, i veliki Viland kaže: Razgovarajmose i ponavljajmo stvari sto put već govorene i ponovljene, a one će nam time ugodnie postojati, samo ako li čistim šarcem smatrali i ponavljali budemo. Bacimo oko na kraj obraz Europe pogledajmo sve one zemlje koje se od Elade pak tja do za Volgu zatim od jadranskog ili ko što ga latinski i gerčki 286