ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)
Strana - 285
Kerčelić Gjordjić Gundulić Zlatarić Palmotič i ini, u 18 ustane u Ruskoj Petar Veliki glasoviti Puškin. I to je Slavjanstva stanje u davno doba uzeto [Riječ »uzeto« umetnuta] ((dedovi prisiljeni biahu savijati vence bojnom davoru)) kasnie doćim drugi narodi gradiše hramove vilah, naši dedovi prisiljeni biahu savijati vence bojnom Davoru, noge i kervave ratove vodiše po najviše s. Turcim, zatim nastade trideseto lëtni ili Verožakonski rat, u kojemo takodjer padoše Slavjani najme Ćesi u zadnjoj bitki na bregu belom pod vlast Nëmacah, malo kasnije utopise Poljska u vlastitoj kervi [134.] pod vladom ruskom, austrianskom i pruskom. Ruska stenjaše od nekada još uveke u verigah neizobraženosti Iliria sama ostala je ponešto vesela bila, ali pade i njezina sila na Kosovom polju, zatim kasnie doljne strane predobi, okrutni polumesec, i tako do u najranie doba vidimo i to samo poveršno smatrajući u obće slavjanske narode plačuće nad grobovim nekadanje Slave. Iz ovoga prematranja za naše pitanje odgovoriti dosta razlogah se oštroumnom smotritelja ukaziva, medju ostalim vidimo svagdë narode Slavjanske, od parvoga svoga postanja krepku žestinu, junačtvo postojano, Slogu ako ne uvek, to bar kad prilika je k tomu. Sovog matranja zaključiti zajedno možemo i to što nas najviše radovati mora, čim se samo mi Slavjani ponositi- smiemo, najme gledajući naše slavne dedove vazda ljubiti, žertvovati sve na žertveniku blage boginje najme slobode, ta sloboda je perva stvar na svetu, kako veliki Herder kaže zdravoj duši. Slobodan Čovek kaže, da se upoznaje na Čoveku, i da kao takav najbližnje je stvorenje za bogom. Veliki mudrac Kant izreče jednom kad vidi u društvu gde se je mladić neki zaslepljen budalaštinama sveta sav gnjev u opakih ženah podao bio; Čoveče štuj slobodu, jer kad nju prezireš, prezireš sam Sebe, a kad prezireš sam sebe prezireš i onoga koi te stvori te uzporedi za sobom i reče ti da Vladaš kao Kralj na Svetom: Ova lepa majka bila je starim Slavjanim sve; što zaista malo ćes pri kom narodu najtji. — Zaludu ćes ju izkati pri berbljavom francezu, njegova sloboda je samo u rečih, njegovoj je značaj berbljavost zazmitrenost [U riječ »zazmitrenost« ubačeno je »re«] i prekomerna vatrenost. Pri talionu licemernost, lukavost fini utisak više od toplog zraka negoli iz obiljnosti. Pri Švabi gadna je i pogerd vredna podmuklost razuzdanost putenost i bludnja, njemu je terbuh verozakon, jelo i pilo molitva. Ponosimo se dakle što smo slobodni Slavjani, budimo i mi slobodni duhom, rečju i činom, nu pri svem tomu nezaboravimo ni nepristojnu učtivost i zauzdanu Čudorednost, Ovo nas smatranje uči da smo dužni za slogu sve žertvovati, za slobodu naroda i najljutjoj naroda smarti parkositi; nadalje uči nas i to da se spomenemo, da nezdvojimo u svakom i najmanjem i nama (suprotivnim) nepovoljnim slučaju. Vidimo bo kulikosu Slavjani, mili pradedovi naši kervi [135.] prolili pod Rimljani, pod Goti, Huni Avari, franki Španjolci i trideseto letnom rato, i hiljado bi još navesti mogao primerah, gde su gvozdeni treskovi lupali, gradove im razorili, knjige im žgali, ko što naprimer Česim jedan 6.000 knjigah bezsramni Švaba sažgati dade, Poljska razcviljena, i na tri komada razdeljena god: 1773 još zdvojila nije, Luzičani, Moravci, Polavčani 200 285
