ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 265

[98.] koliki cënokrug ova čitaonica ima, odhranjujuć, i pobudjujuć na dobro domovine pitomce slavnog ovog' Semenista, koji naravno ovdi potaknuti vatrom rodoljubja, kano duhovni pastiri u našem narodu branit' domovine prava, puk od napadanja neotesanacah onih Madjarah — koji svaka sredstva upotrebuju, za oteti nam ono, što od našeg, postanka imamo, koji smušeni, i ne misled što smo mi njima, i što im bismo, nezahvalano sad nam hoće, da otmu ono, što nam je najsvetie, što je pervo naše dëtinstva blago, i što majkinim uspismo mlëkom — materinstvo naše — Naš jezik. — To su Rimljani proti Scipionu, To Gerci proti Belizaru; samo u tom od ovih narodah razlueeni, što neima ju niti polak njihove izobraženosti. Al daleko sam se malo izgubio; na stvar. — Indi sva naša tersenja, sva delà i činjenja nek imaju za sverhu »Dobro Ilirie, u obče, na poseb pako ove čitaonice, koje cilj, kako malo pervo spomeni, opet se vratja na korist Roda. Složno dakle, samo naprëd stupajmo, jer tako će mo sve zapreke preobladat, tako Domovini moć koristit; Sčti te se onog: da slogom najmanja stvar raste, a neslogom najveća, najizverstnia pada, pak će te promotreć, da se je to včk istino pokazala, u dogodovštini, i da se svaki dan pokazuje, bez dvojenja podupirat, poticat dobro našeg družtva, koje mislim da ni neslično klicama u sëmenu, kojem ugodno vreme treba da iznikne i u plod se preobrati, koje je spodobno vatrici, koja da se poterne, poticat se mora, i tako će gorit. Promislite nadalje kako će se zahvalnim čuvstvom iz nas šetjati potomstvo i vëk nas blagosivljat. Promislite, da mi ne samo za naša dobra radimo, nego da iz naših čina, najkasnie narodče hasnu imat. Vrëdno je dakle da se sa svom moćju podupremo, da naš jezik grmatički vidimo i da lëpote njegove se obsvedočimo, i danas sutra u njem spomenik kakov ostavimo, da smo i mi kad bili, zato ovo poduzetje, da se pitomci u čitanju, pisanju prevodjenju našeg u tudj jezik uvežbavaju, hvale je vrëdno dostojno nadaljeg' konca. Rekoh [99.] Zatim se je Gospodin Miloš Badovinac javni Biležnik radi posebnih svoih mnozih posalah svoje službe odrekao i na njegovo mësto bi jednoglasnim izrikom izabran Gospodin Ivan Malić — a Gospodin Badovinac uzeše čast Starešine. Dne 12 Prosinca otvoren sabor slavne čitaonice ilirske sledećim govorom: \ Domorodac i njegovi Sinovi Ballada Otačbini Dušman kleti Božja nek vas ruka brani Jur se bliži, te nam prëti Boj bijuć ov s-đušmani Pojte dakle brante Kralja Budte stalni, budte složni I dom, za kê udrit valja. Pak ste svladat vraga možni! 265