ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 266

Caćko sboreć reči ove, Vodi iz kuće sve sinove, U njih život i sve mu je, Al za avdih rad žertvuje! Radosnimi pen ja zvuči Kite i cvët je na klobuci Stupa četa, kâ u boju Za Slobodu biše svoju. Nakon lëtah — kad već dosta Na bojištu žertvah osta; Tad užasni boj bi ukinjen, I žudjeni mir učinjen. Stari ćaćko pred nju herli, Zudeć sinke da zagerli, Priatno on na drumu stoji, Momče četah motri broji. Četa zadnja jur prolazi Bez da jednog' samo opaziTad ćaćku — serce se stravi Momca zadnje pita i stavi: [100] Tužno taj mu izpovëdi: Starac udes sa žalost ju Pali su ti starce sëdi, Njihov sluša — i oholostju Pali su ti za rod mili Samcat tad se vraća kući Slični Lavom se borili. Grozne suze levajući / Spëvâ . . Šumoslav Medunić Ilir iz Horvatske. odrediše zatim slavna Gospoda članovi, da se okovii na obraze slavnih vitezovah ilirskih napraviti dadu. Zatim pročitani su stihovi, koji se kao čestitanje Visokočastnomu Gospodinu Nikoli Golešu odpraviti. Dana 19 Prosinca otvoren sabor govorom Gospodina Miloša Poturičića; Zaradi mnogih uzrokah nezapisan. Dana 26 Prosinca otvoren sabor(om) stihovim: Blažen čovek, koj se rodi, Da izdaje nema u ćudi, — Takov milom rodu plodi, Sarcom ljubi, —• umom prudi. po Gosp. Nikoli Predoviću sledećim Takov, mislim: pravu sreću Da na svetu najći može, Kog se, k- slozi misli kretju, Grudi Sloge pësni zbore. Sretan, rekoh: sretan! vazda, Koji rodu sreću žudi Taj je pravog blaga gazda Jer dobrim plamte grudi. 266