ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 250

nise trapila, niti izobraženost, niti vera, niti stalnost, niti ikakva krepost, zadnjić niti isto njegovo pravo, da rečem: muževno serdce, koje pod tolikim krëpostih zaštitom, i pod tako oružanom rukom, akoprem tëlo njegovo bi se predobilo, ono zaisto pod nipošto osvojiti nise moglo. Kaja pako Maria (Cajus Marius) videli jesmo, kojega ja izmedju sretnih ljudih za sretnoga, izmedju najvećih pako muževah za nesretnoga ljubio sam: što blaženi je čoveku ništa nemože biti. Neznaš zaisto neznaš, koliku moć krepost imade. Dakle ime samo kreposti uzimaš? a neznaš, koliko ona važe. Svaki on zaisto najblaženu je, koj se iz sebe samoga za podpuno prikladnoga derži, i koj u sebi jedinom sva postavlja svoja. Kojega dakle sve ufanje, i svest, i mišljenje zavise od sreće, takav ništa za stalno, i dugoterpno deržati nemože, takav nëk se sëti na onu poslovicu, koju jur odavna izobraženi ljudi u običaju imahu, da čovek niti jednoga svojega stalnoga nema. Onoga se plaši, i boi čoveka, koj tebe na smert, ili progonstvo odsuditi može, meni pako, što se god pripeti u tak nepovoljnom slućaju, nit ću tajiti, da mî se nije dogodilo, a još manje zlu takvom suprotiti se. Dakle što poslovah, ili činom pokazah, ili od česa zavisiše moje misli; ako takovoga ništa nezagreših, ništa mî se zla zaisto dogoditi nemože, da u onom stališu bi bio, kojega niti nesreća, niti neprijatelji razoriti nemogu? jeli se meni groznom smertju groziš? ili izdomovljenjem, da od bezpametnih ljudih odstati moram? Smert strahovita je onim, kojih sa životom sva izčeznu, a ne onim, kojim još neumarla slava ostaje. Izdomovljenje pako onim, kojim se odredjuje mësto za stanje, je tužno, a ne onim, koji sav svët kao jedno družtvo sudiju. — Tebi siromaštva, tebi nevolje ranu zadavaju, koji tebe za najblaženiega derže, tvoje požude tebe muče, tebe zlo serce na svako zlo vuče, koje zarad straha pedepsah ne izveršuješ, a kamgod pogledaš, onde tê tvoja zloća gleda, i ti nju motriš, jer te muči, i trapi tvoju grešnu svest. Zato štogod je hvale vrëdno, to isto i za blaženo, i za cvatuće, i našim poželjenjam prijazno suditi se mora. Drugo ništa učinjeno nije. [70.] Dana 27 Deržan sabor otvoren po G. Vidoviću sledećim stihovim: Od onoga: a) Ne Jupiter quidem omnibus placet. Akoprem zlat' imaš vas grad Gosti, posti, služi, niti Budi bradâst, ili golobrad, Nemreš vendar svim drag biti. b) Pascitur in vivis livor, post fata quiescit. (Ovid.) Jal življenju neda mira, Svud se paseć išće žira; Tada već dat nemre rane, Kad po smèrti njeg' nestane. zatim G. Dvoržak primit u družtvo naše za člana nevotizirajućega. 250