ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 240

tah i bunah na Europu navesti, mir njezin vrediti more! ili da bliže pristupim k-priobčenju vesti, koja če Vas vatrenie Ilire (:ako Vam prie znana nije bila:) kano i svakoga domorodca istinog veoma zauzimati morati — G. Gaj onomadnje proti savëtam priateljah, koji se bojanu, da ga Madjari nebi napastovali i rugalimu se, ovde u Bratislavu (:Požun:) k-saboru, kade u javnoj Sednici polag Klobučarića poklisara Karlovačkog' si sede, istom, kako to biaše — glas pukne med Madjarim, da Gaj onaj Ilir u Bratislavi jest našto Deak (:jedan iz glavicah Madjarske <»h«) precrtano strane:) Klobučarića pod čas istog' vččanja za njeg popita, i kada mu ga polag sebe pokaže, serčano Gaja za ruku zderma govoreć »mit einer Wahren Hochachtung vernham ich, dasz Sie hier sind. Unsere Principien sind zwar verschieden, aber unsere Tendenz die Menschheit aus ihren Schwerpunkte zu heben ist dieselbe.« Kad Deak z- Gajom govoriše, drugi po tiho prišaptavahusi »Az Az Ilir« — Opet po sednici isti kao i drugi Coriphei Magjarske strani obkolišega, i začeše se razgovorati o pomčri (:Verhältniss:) [goticom] medju Magjarismom i Ilirizmom, i medju inimi koriše Nas Magjari da se k- Rusismu nagibljemo', i put mu samo kleštimo na štetu mira Europae i [54.] obče segurnosti; na koje njim Gaj imao je odgovoriti: da je Rusismus, polag poslovice Ilirske, koj se utaplja i za britvu grabi, zadnje sredstvo, kojim Narodnost našu pred pogubom, izništenjem braniti čemo morati, i ako nebi mogo rod naš svoju Narodnost neuskvernutu uzderžati, i u broju Narodah po nikako obstati, tak če se onda prie od svoga vlastitoga živela (:Element:) [gotica] prosarknuti dati, nego od tudjega; — Nasuprot pako, ako nebudete dirali našu Narodnost, Mi čemo se sveto obćeg' Ustava deržati-i savez, kojim kros tulika stoletja obadva Naroda sapeti su najuže bili, nadalje utverdjavati tako, da Magjari od Ilirismusa ne samo da se nemaju bojati, nego da če on danas zutra vukuć za sobom Narodnostju obću Serblje, Bošnjace, Bugarce, i ostale, novu phyzicnu i moralnu snagu sjedinjenim Kraljevstvam, i občem Ustavu dodati — Našto kadga dalje zapitahu, dali on sam tako misli? odgovoriše njim: da tako veća osvećena stran Naroda misli, i ako bi sve oni Njemu i još drugim što učenim Mužem glave pokerhali, ništamanje ovo teženje Naroda nepretergnuto i ova idea u Životu njegovom utëlesena ostati če — po ovih i drugih uzajemnih rastumačenjah valuvahu mu: da su se od Njega o stanu naših stvarih više u po sata naučiti; nego od Naših poklisarah kroz cëlu godipu, i žalovaše, da on na Sabor nedodje, u ostalom tako dobro medju sobom porazumiše se, da ga gore spomeniti Deak poljubi žalujuć, da niedan gromovito govorenje proti Ilirskom Kolosu imadoše, koje bi to propustio, da, Gaj ranie bi došo. — Kasnie uputiše se k- Grofu Telekiu (:Čuvaru Krune:) na kojega Madjari puno imati moraju, i tako se s- Njim također porazumi, damu na konac Starac ruku pružiše — istim načinom u salonah Kavanah od Madjarah bez svakoga poruganja, da pače s- pozornostju prijman biaše. Serblji ondašni poslaničtvom triuh izobraženih Mladićah pozdravišega. Pavlovića Učrednika Serbskih Narodnih Novin prepeti Serbizm malo ohladio je, i pomoćom još jednog' Serblja vatrenoga Ilira, k- Ilirismu po malo okrenuo — Najzadnjić od Haulika ovoga velikodušnoga priatelja i najizkrinijeg' obranitelja Naroda Našega najmilije prijet bi. — Eto! što valja jedno posëtenje!!! (ali čije) Da pako poslëdak ovoga posëtenja nisu bili nekuliko umiljeni nakloni, ili potok krasnih rečih; Već ovo posëtenje 240