ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 237

[51.] Munje krize, gromi počmu bitiSve što živo, smertni trepet muči. I putniče! nebuš dozpët kuči Ali stočeš? njem' upanje Cvate: Dase vit'ri, bure skoro odprateIpak stane bësnit vreme strasno, Mirno zvëzde rëse, nebo jasno ;Sad ga ljubav opet na put nuka. Oda dragih, ka če g' délit muka? O već blizo je svog milog stana Luč mu svëtli iz prozora znana: Samo rëke Sum, ka snosi vode Iz visinah, neda čut sve rode Kak če preko? hitro hitro samo? Evo bervno, kočeg nosit tamo: Jedan korak, drugi — tretji g'zbaliVaj! putnika gerle bësni vali!!! Copia Lista G. Ilie Gvozdanovića člana spisavajučega Društva našega, iz Beča od 30. Travnja 1840. Verni Iliri! Mila Bratja!! Veoma ne samo mene; već sve Slavjane samnom prebivajuće pismo Vaše koje njima sobčiti harlio sam, orado vaše. — Hvalim Vam ljubezna Bratja sarčano, da ste me takovom vestj om oradovati vrednoga deržali prie, nego se nadah — hvalim i još Vatrenie, da ste me Vašemu izvarstonomu družtvu kano spisavajuči Clan pribrojili. U mojoj pako revnosti na buduće će biti žudim ove meni opredeljene časti svagda i u svakom pogledu zadovoljiti da bar tim načinom zaupanje priatelsko zaslužim. — Jur puno ravno vremena u prošastnosti utoniše — jur u novom ljetu živimo odkada sam dobio Vaš list i odkada morebiti moj odgovor očekivate; sumnićete dakle i s-nekakvim pravom, da u mene pouzdanosti serčane k-priateljam, ljubavi k-domovini, i ćuti proti plemenitim poduzetjam nema i ako ćutlivo sobćenje Vašega uzvišenoga poduzetja moju uspanu, smerzlu so vest užega, to ne s-drugim uspëhom, nego da obajani ćuti nâ hip tim berže u još veću nemoć povratiju se. Ali, ako je to Vaša misao, jako se varate Mili priatelji! — Ljubav proti domovini, proti priateljam nije to maneći blisk; već je to oganj vekovitoga bit ja zarode (Elementa) u sebe imajući, koji nikada u meni neutarni, niti vera mi neće nikada dok šarce mi kuca, u kojem kano za oltaru Cistjene (Vesta) ili klije po maleno, ili novu [52.] hranu dobivši -r vetrim razpirem u plamen silni probija. Svaki ugodan glas o domovini, o priateljah, čoekoljubivom poduzetju osebujno na mile moje domovine korist težećem npvu hranu momu sercu zadaje, novi plamen u njem 237