ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 143

I Do da t'gase svaki plamen čuvstva, I da t' duši krila okisele? Ko posrne o svaki kamečak, Ko s' pokunji na udarac svaki U' zavrišti ko dete na bolju, Tog će pošten svaki požaliti, Ali neće reći: to t' je junak! To t' je srca Marka Kraljevića Kog nemože svako da nadjača. A ti, Naco, kad onamo poglaš Kuda si se duhom zavjetio, Promislit je za takvoga puta Nije svatko, d' osim tko je lagan I opasan čvrsti jem pojasom — Istina je, brate, što ti kažeš, Ko što biva istina pod suncem, Da će svatko mudru riječ reći, Dok je drugo reći, drugo smoći — Da znam, Naco, da bi te u tvojiem neveselijem mislima bolje pjevanjem razabrao i razgovorio nego s'prostom riječi, nebi ti drugčije ni pisao do u pjesmi. Ko ti je rekao, da si ovdje zločestu uspomenu kod djakovkinja i djakovaca ostavio? Kumice vele: Ah to je mortkerl, bio tko bio! Nekako kano da ne žale što si ji kao s' konja izljubio. Onog lista tvoga predao nijesam. A što bi ipak bilo da sam ga predao? Nego si me omrazio s'jednom, s'kojom u tri godine što sam ovdje nijesam nikada dvie riječi proslovio. Ta bluna misli, da sam joj ja kazao: »Servus«. Tužila se na me: no meni iz toga puste štete!!! Pa da znaš kakvijeh ti planovah sada sa Šunićem i Falcionom pravim, ti bi se krstio, odkud u nama toliko pameti! (Pače da ne zaboravim — naruči za Falciona jednu malu talijansku gramatiku u nemeckom jeziku složenu i piši šta košta, da ti može novce poslati). Koliko mi duguješ, Bog i duša, neznam. Primio sam od tebe, mislim, 11 komadah Brankovih

1 knjigah, 7 komadah bratove slovnice

2 i 1 knjigu die freiwillige Theilnahme

3 itd. Jesi li mi šta drugo dao, neznam. No bi se ti manje morao brinuti za to, kad bi htjeo brat biti, a kamoli više nego rogjeni brat! Drago mi je što kažeš, da proklet bio, ako sam kada o tvom prijateljstvu posumnjao, jer me to prokletstvo stići nemože. — Nadam se da će Bubanović svršiti svoj i naš posao, i da će mi Gjoko Popović" pisati. Odpozdravlja te Boellein, njegova gospoja, Falcioni i Sunić. Piši mi o stvarim dana. Imao sam ti tj. imam s'Cekušom malu nepriliku — kad ću moći u Brod nefznam] još; možda o duhovim — Kumice ću ti prvom pri[godom] pozdraviti s'cjelovom. Pozdravi Jurkovića i sve [pozna]te. Sto je s Bartulićem? Ako što od igumna čuješ piši. Blažu

5 je žao što se s'tobom o tvom odlasku sastao nije. Topaloviću sam podpuno tvoju poruku izručio. Malo ga je opeklo. Šeprtljio je izgovarajući se. Mani ga se, Boga ti. Da si mi zdrav, veseo i zaljubljen — Piši što prije i što dulje — Ljubi te i grli Tvoj Luka 29/4 1855 • A dresa: Gospodin Ignatz Brlić Beč 1 Bit će pjesme Branka Radićevića iz g. 1851. 2 A. T. Brlić štampao je »Grammatik der Ilirischen Sprache wie solche im Munde und Schrift der Serben und Kroaten gebräuchlich ist« (1854). 3 A. T. Brlić: »Die freiwillige Theilnahme der Serben und Kroaten an den vier letzten österreichischen und türkischen Kriegen« (1854). 4 Možda ga je Botić kao đaka molio za podatke o seobi Srba pod Arsenijem Jovanovieem, kako je tražio i od A. T. Brlića? 5 Blažu Jošiću, franjevcu bosanskom.