ARHIVSKI VJESNIK 9. (ZAGREB, 1967.)

Strana - 19

1917, decembar Mornar Peterca, nalazeći se na dopustu, piše Gabrijelu Marušiću, podoficiru na ra%araču »Balaton« stacioniranom u Puli, o štampi namijenjenoj mornarima, koju vojna cenzura plijeni, o prilozima mornara putem sabirnih akcija, te o prilikama u kojima provodi svoj dopust'. Bil sem na upravništvu in uredništvu »Jugoslovana«

2 kjer se mi je reklo, da se listi redno vsak mesec pošiljajo, a na mom. poštu Pulj. No meni se je takoj zdelo, kje po tem ostane jo

3

. Zato pa sem prenaredil v upravi vse naslove dotičnih kateri poznam naravnost na Hercegnovi. Druge liste pa kar jih ima uprava še na razpolago, jih bom prinesel jaz doli in razdelil. List z gesto sem oddal in tudi natisnila se bode dotična stvar

4

. Denar je uprava prejela in sicer nekaj okrog 1.200.— K. Drugače pa proklet slab dopust. Zime ravno ni, a nobene prave zabave in sploh ničesar. Vozil sem se do sem 10 dni, seveda sem trikrat izstopil in malo porokovnačil, posebno pa že v Zagrebu kar dva dni. No pa saj je še bolje, kod pa tu doma prodajati dolgčas. Nazaj pridem 19. ali 20. tm. In potem pa kmalu, morebiti že drugi dan nasvidenje na pošti! Nazdar! 1 O mornaru Peterci nismo dosada pronašli potrebne podatke, pa ni o mornaričkoj jedinici kojoj je pripadao. Podoficir Gabriel Marušić, telegrafist s razarača »Balaton«, bio je očito vrlo aktivan u političkoj propagandi među mornarima austrougarske ratne mornarice, posebno među Slovencima. O tome govore i svjedoče i ovih nekoliko pisama, upućenih mu od drugih mornara, koje ovom prigodom objavljujemo. Jednako je aktivan i u ustanku mornara u Boki Kotorskoj 1—3. II 1918, kada se i razarač »Balaton« nalazio u Boki. Marušić je tada bio ustanički komandant na tom razaraču. Vidi o njemu i dok. br. 11, pod »Balaton« red. br. 1. Ostao je u grupi od 31 optuženog, protiv kojih je i nakon 17. X 1918. nastavljen proces. 2 Novine »Jugoslovan« izlazile su kao tjednik u Ljubljani od 10. XI 1917. do 20. VII 1918, pod uredništvom Jože Gostinčara. Ukupno je izašlo 37 brojeva. Austrijska je cenzura zabranila daljnje izlaženje. Studijska knjižnica u Mariboru ima skoro kompletan primjerak (manjka samo zadnji br. 37). Tjednik zastupa kršćansko-socijalne tendencije naprednijeg dijela Slovenske ljudske stranke. U publikaciji »Naša knjiga. Prilog Ljubljanskom zvonu«, 1917, št. 3, str. 12 kaže se: »Tednik »Jugoslovan« so začeli 10. novembra v Ljubljani izdajati ožji somišljeniki rajnega dr. J. Ev. Kreka. V zmislu znane majniške deklaracije izražajo v programu, da je »delo za Jugoslaviju danes Slovencem najvažnejše kulturno delo«. S tega sta-