ARHIVSKI VJESNIK 9. (ZAGREB, 1967.)
Strana - 14
Dosada smo u pogledu spomenutog procesa održanog pred redovnim Vojnim sudom u Kotoru septembra-oktobra 1918. god. bili upućeni uglavnom na sačuvane spise branitelja jednog dijela optuženih dr. A. Mitrovića, što se čuvaju u Pomorskom muzeju u Kotoru. Sada, nakon što su pristupačni sačuvani procesni spisi u cjelini, ova je građa zaista vrlo obimna, te nam omogućuje detaljnu rekonstrukciju spomenutog procesa. Iz ove obimne građe procesnih spisa ovom prigodom objavljujemo: Dok. br. 7 Presuda Prijekog suda od 10. II 1918, jer je ranije bio pristupačan samo djelomičan njezin originalni tekst, i u toj fragmentarnoj formi objavljen 17 ; Dok. br. 8 Proglas o toj presudi, upućen pripadnicima mornarice s očitom svrhom da im se zaprijeti i da ih se zastraši za slučaj obnavljanja sličnih ustaničkih akcija; ovaj su proglas dakako nadležni organi redigirali u onoj formi i obimu u kojem su smatrali svrsishodnim da se objavi, ispuštajući svaku pojedinost o toku i političkom značenju ustanka; Dok. br. 9 Sadrži mišljenje komandanta ratne luke u Kotoru o nekim osnovnim pitanjima na kojima će se bazirati optužnica za monstre-proces u septembru-oktobru 1918. god.; svakako su zanimljive teze koje on pobija i mišljenja koja on zastupa, kako za ocjenu značenja ustanka mornara u Boki Kotorskoj, tako i za mogući domašaj tog ustanka; važnost je dokumenta svakako značajna i obzirom na funkciju i ulogu generala Gusecka, kao komandanta ratne luke u Kotoru i kao vojnog starješine nadležnog za pokretanje sudskog postupka, i za potvrđivanje sudske presude 18 ; Dok. br. 11 Sadrži tekst optužnice za spomenuti proces iz septembra-oktobra 1918. god.; vrlo značajan dokument jer se njime fiksira konačan broj optuženih redom po mornaričkim jedinicama 17 U literaturi je već korišten i cjeloviti tekst, ali po njegovim uglavnom nepotpunim prijepisima, a ne po originalu koji se nalazi u ovim procesnim spisima. Za vrijeme suđenja pred Prijekim sudom i to 8. II 1918. vojne su vlasti zabranile davanje dopusta bilo kojim pripadnicima vojne sile zavičajnima u kotarevima: Dubrovnik, Kotor, Trebinje, Bileća, Gacko i Foča. Zabrana je trajala do 28. II 1918, a očito joj je bila svrha da onemogući širenje vijesti o ustanku u Boki Kotorskoj, kao i bojazan, da ne bi vojnici i mornari koji stignu na dopust pružili pomoć obnavljanju ustaničkih i sličnih akcija (v. HT Nr. 39 od 8. II 1918. i Nr. 59 od 28. II 1918). 18 Stavovi komandanta ratne luke izazvali su diskusiju sudskih stručnjaka. Posebno su vojni auditori Dr I. Lovrenčić i Dr I. Badovinac iznijeli primjedbe na te stavove. Težište se diskusije svelo na pitanje: što se i pod kojim uslovima, s gledišta i propisa Vojnog krivičnog zakonika smatra »pobunom«, a što »ustankom«. S tim u vezi Vojni sud u Kotoru zauzeo je 10. VIII 1918. slijedeće stanovište: .... »Das unterscheidende Merkmal zwischen den Verbrechen der Meuterei und dem der Empörung, liegt darin, dass zu Herstellung der Ordnung eine bewaffnete Gegengewalt notwendig erkannt wird, so dass jeder sich des Verbrechens der Empörung schuldigt macht, der bis zu dem Zeitpunkte, wo die Gegengewalt schon in Bereitschaft steht, die Teilnahme an dem Verbrechen fortsetzt oder den Empörern sich später zugesellt hat«. Važno je, dakle, kaže se dalje, utvrditi čas kada su vlasti lojalne protusile bile pripravne, da bi se tačno izvršila kvalifikacija krivičnog djela. Isto je tako važno: .... »von welchem Momente an die Schiffe in allgemeinen von der getroffenen Massregel Kenntnis haben konnten«. Na to je komandant ratne luke 18. VIII 1918. pod Res. Nr. 20576 dostavio Vojnom sudu podatke o tome kada su na pojedinim sektorima njegove trupe bile pripravne za nastup protiv ustanika. Opširnije o ovoj diskusiji bit će riječi na drugom mjestu. 14
