ARHIVSKI VJESNIK 6. (ZAGREB, 1963.)

Strana - 90

Gospodine urednice!

1 Šaljem Vam moju izjavu u jučerašnjem »Novom listu« i očekujem od Vas, kao od poštena čovjeka, da ćete učiniti što Vam savjest nalaže u prvome broju »Dubrovnika«.

2 Autoriziram Vas, da upotrebite svako sredstvo koje Vam na um pade, preko Vaših pouzdanika ili preko plaćenika i parasita, koji živu od bosanske vlade i ako nadjete i dokažete da sam, makar kroz desetu ruku, ma pod kojom formom primio i jednog novčića nagrade, podpore ili pripomoći od bosanske vlade, kažite mi u Vašem listu da sam nepošten čovjek, a ja ću se povući sa političkog poprišta. Apeliram dakle na Vaše poštenje. 1 Pismo je bilo upućeno uredniku »Dubrovnika« u Dubrovniku, Antunu Fabrisu. U vezi s njim vidi »Dubrovnik« od 9. VI 1901. broj 23/X, članak: »Odziv na poziv i prijetnju«. F a b r i s Antun, političar i novinar (Dubrovnik, 5. IV 1864 — Dubrovnik, 14. X 1904). Studirao slavistiku u Beču. Služio kao nastavnik u Splitu i Zadru do jeseni 1895, kad je preuzeo uredništvo političkog lista »Dubrovnik«. God. 1902. osnovao je književni list »Srđ«. ~ Uhapšen je u listopadu 1902. kad se vraćao sa prvog srpskog novinarskog kongresa, radi jedne pjesme Uroša Trojanovića koja je objavljena u »Srđu«. Uređivao i izdavao i kalendar »Dubrovnik« 1897—1903. Više o njemu vidi: Lujo Bakotić, Srbi u Dalmaciji. Beograd, 1939. 2 »Dubrovnik«, tjednik izlazio u Dubrovniku od 3. VII 1892. do 23. VII 1914. Organ srpske stranke u Dubrovniku. Prvi urednik bio je Stevan Vrčević. List je došao do većeg značaja kad je 1895. uredništvo preuzeo Antun Fabris, koji ga je uređivao do svoje smrti. NBD 74. Rijeka 21. II 1902. Šupilo navodi Većeslavu Wilderu

1 razloge zbog kojih nije mogao uvrstiti članak u novine. Još prije Vas dobio sam od jednog drugog podlistak onaj u prevodu, a jedan mi se prijatelj treći ponudio, da će ga prevesti. Prvo toga nekoliko dana donio je Anfiteatrovu

2 »Satiru« onaj tršćanski »Piccolo«

3

, koji nema rieči da pokudi sve što je naše i da uzveliča Viktora Emanuela III., koji puno zaostaje za Nikolom II. Našin" bi se ljudi ovdje to neugodno dojmilo, da mi sliedimo za njima u denigriranju ruskog cara — kada imamo doma i prečeg i žalostnijeg posla. Radi toga ne mogoh uvrstiti, a po tom ni članak, koji je bio kao uvod. Meni se opet čini, da se Rusiji dade sloboda kao u Francezkoj, da bi Švabe i Židovi u malo godina razkljuvali svu Rusiju. Nemoje u zlo uzeti ove moje opazke. Tako odgovorih još prvo onom prevoditelju inače zanimive satire. 1 Wilder (Vilder) Većeslav, političar i publicist (Lytomisl, Cehoslovačka, 1878 — London, 2. XII 1961). Gimnaziju završio u Zagrebu, a pravo studirao u Pragu. Suradnik »Hrvatske misli« i »Obzora«. Koncem 1902. odlazi u Osjjek i preuzima uredništvo »Narodne obrane«. God. 1905. preuzima uredništvo »Pokreta«, kasnije »Riječi«. Od 1911—1918. zastupnik u Hrvatskom saboru za kotar Đurđevac. 2 Amfiteatrov Aleksandar Valentinović (1862—1923), ruski feljtonista i beletrista. G. 1902. u feljtonu »Gospoda Obmanovy« opisao je ironično carsku porodicu Romanovih. God. 1905. emigrirao i u Parizu izdavao novine »Krasnoe znamja«. Po-