ARHIVSKI VJESNIK 4-5. (ZAGREB, 1962.)

Strana - 69

aristokracija v nravstvennom otnošenii naspram ove civiiizovane prostoti i gluposti. Koliko sam puti imao prilike sjetiti se onijeh Vaših rijeci: Glupvj narod, no horošija knižki pišet. Tak i to nije istina. Mi živimo u postojanom spominjanju o Rusiji, čitamo marljivo ruske novine i žurnale, dopisujemo se cijelim slovinskim svijetom, izuzev tek zagrebačke — svinje (pardon!). I tako nam vrijeme prolazi, dok bude bolje i ljepše. U Küevu provedoh vrijeme dosta ugodno, ali ono Vam je bio sve prije nego li arheologijski Kongres. »Eto konec grafa Uvarova on počtennejšij čelovek, no kak učenvjočenj ne dalek«. Ministar u Peterburgu oprost'o se sa mnom ko prijazno, da se nadam da će me htjeti potvrditi kada me i opet po drugi put koji universitet izabere. Ali ja se ne vraćam van na slavist'ku, ako uzmogne biti. Vaše knjige nijesam dobio. T opet Vam velim, u Zagrebu su gospoda — svinje a nijesu ljudi. Rukopis Pachmanov poslaću Vam za koji dan. Ađres moj nije Körnerstrasse 4 već Körnerstrasse 5 Ja nikako ne verujem da bi stan'k' bilo skraćeno mjesto s'stan'k'. Držite se dakle svoga uvjerenja, ma se baš i ne slagao s Vama Miklošić. Bilješke: B

2) Uporedi odlomak Bogišićeva pisma iz Pariza od 12. studenog 1874, koje citira Jagić u »Spomenima« I, str. 275. ' 0 '.- • • • 69- / " " Berlin 18. I 1875. Izvještava Bogišića o časopisima, piše kritički o zagrebačkim naučnim radnicima, o časopisu -^Otadžbina«, o Đuri Jakšiću, zavidi Bogišiću što je ruski profesor, nabacuje ideju da se izdaje časopis za slavensku filologiju. Ajde da Vam u kratko odgovorim na oba prijateljska pisma. Počinjem s posljednjim. Za onaj izvod iz Vašega Zbornika upitah ovdašnjega moga poznanika, prof. Brunnera što misli. On kao pravnik preporuči mi dva žurnala strukovna, koja su jamačno Vama poenata bolje no meni: Grünhut Zeitschrift für Privat und Öffentliches Recht izlazi u Beču, i kritische Vierteljahrschrift Kraus g. von Brinz & Pözl u Münchenu. Ima još jedan što ovdje izlazi: für Rechtgeschichte, ali tako rijetko, da bi kasno na red došlo. Ako li izvod nije izrađen juristom nego ima karakter kulturno-historijski, tada dakako bilo bi zgodnije popitati druge žurnale. Ja ću se, čim mi o tome svoju kažete, obratiti na redakciju Deutsche Rundschau koja će val da htjeti primiti kada u oglasu novijeh članaka, koji su na redu, ima i jedan o Dalmaciji. Inače, (manjega ugleda) bili bi možda : Unsere Zeit, Gegenwart deutsche Warte. — Ali je o tome teško i govoriti dok se ne zna koliki je izvod i kakova je karaktera. Klunove obznane još nijesam čitao, jer Ausland ima samo u universitetskoj knjižnici (kraljevska ga nema!), a ta je meni s ruke; ali ću se poštarati, da to učinim. Kad sam već čuo da je Klunova obznana izišla, tada sam istom dobio i ja po milosti zagrebačke gospode svoj ekzemplar. Čak Lamanski pisa mi prije iz Peterburga o knjizi nego li je ja vidjeh! On se njome »nasladjuje«. A i nije u tome zbilja nikakve hiperbole. I opet tako postupiše s Vama zagrebački »inhaberi«. Onaj Dr. Matković vrlo je gadan karakter, t. j. da pravije rečem, u njega i nema karaktera jer je hulja. Ja sam već odavno znao, da on — 69 —