A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
kategorijama potrazivanja po Madarsku bio pasivan”. Kao primer on je pomenuo da cim bi po finansijsko-institucionalnoj liniji oni bili spremni da rasprave samo potrazivanja nastala po „tekucim bankarskim poslovima”, posto su u ovom aspektu madarska potrazivanja dobrano prevazilazila jugoslovenska, dotle bi po liniji osiguravajucih ustanova Jugosloveni hteli da se drze ne samo sredivanja potrazivanja proisteklih po osnovu osiguravajucih poslova, vec i onih koja poticu iz preuzimanja osiguravajucih fondova, posto je u tom aspektu saldo po madarsku stavku pasivan.344 Poseban problem za madarsku delegaciju je prouzrokovalo i to sto je Ribar decidirano odbio stavljanje na dnevni red pitanja koja su proistekla iz eksproprija- cija madarske imovine na teritoriji Jugoslavije pre 20. januara 1945, posto bi u tom slucaju za Madarsku nastao „znatan aktivni saldo”. Raspravljanje ovog pitanja nije preterano forsirala ni madarska strana, jednim delom zbog toga sto od Beograda do tada nije uspela da pribavi nikakve pouzdane podatke o madarskoj imovini, dok su odnosni madarski popisi privremeno bili tek delimicni. U Odsek za ostecene u inostranstvu Ministarstva finansija je do februara 1948, buduci da prijavljivanje nije bilo obavezno, prispleo 575 prijava o steti. Medu njima su se 353 prijave prevashodno odnosile na konfiskaciju zaliha robe, domacih zivotinja, poslovne opreme i opreme za domacinstvo, ali saznalo se i za konfiskovanje 3 820 katastarskih jutara zemlje, 234 stambene zgrade, 462 stana i 53 industrijska pogona razlicite vrednosti. Prijavljena je, na primer, konfiskacija somborskog hotela Karolja Mihaelsa, novosadska fabrika Aladara Fenjvesija, dok je Ferenc Brener prijavio konfiskaciju 13 000 akcija hrvatske Opce kreditne banke.345 Kada je madarska delegacija zatrazila da jugoslovenska delegacija prosledi svojoj vladi madarsku zelju da se skine informativna zabrana, Ribar je to odlucno odbio, rekavsi da „nije u mogucnosti da svojoj vladi prenese madarsku zelju.”346 Madarska delegacija je smatrala sumnjivim i ispunjenje jugoslovenskog zahteva da madarska vlada preuzme garanciju za ispunjenje svih njihovim posredstvom postavljenih zahteva u roku od sest meseci, odnosno da se u drugoj valuti nastala potrazivanja prema Madarskoj nacionalnoj banci obracunavaju po kursu koji je vazio za doticnu valutu na dan nastanka obaveze. Madarska inace, obrazlagali su, u pogledu valorizacije penga do sada jos ni u jednom medunarodnom odnosu nije prihvatila opstu obavezu, a drugim delom valorizacija madarskih dugovanja bi znacila „napustanje teske pozi- cije”, pa bi tako vazne kategorije madarskih potrazivanja prema Jugoslaviji izostale iz sredivanja. Da se i ne govori o tome, obrazlagao je Jozef Valo u memorandumu za Glavni ekonomski savét, da Beograd obracun izmedu dveju drzava namerava da uredi „bez ikakve povrede buduce primene odredbi Ugovora o miru sa Madarskom.” „To”, mozemo da procitamo u njegovom memorandumu, „skriva u sebi opasnost da jugoslovenska vlada pozivajuci se na clan 29. mirovnog ugovora moze da zapleni sva u beogradskoj Narodnoj banci skoncentrisana madarska potrazivanja.” Zaplena madarske imovine pod ovim pretekstom, kao sto cemo to videti, ne samo da je pred344 Isto tamo 345 MOL PM XIX-L-l-o-szn.-1948. Kutija 31. 346 MOL KÜM XIX-J-1-k -Jugoslavija- 23/g.- 42 397/4-1948. Kutija 39. 341
