A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)

Mellékletek

stavljala potencijalnu opasnost, vec je uskoro i nastupila. Pomenuta stavka mirovnog ugovora, naime, izrekom je utvrdila: „Svaka od Saveznickih i Udruzenih Sila ima pravo da zapleni, zadrzi, likvidira ili ma kojim drugim merama podvrgne sva ona dobra, prava i interese koji trenutno u vreme stupanja na snagu Ugovora postoje na njihovim sopstvenim teritorijama i da imovinu Madarske ili madarskih drzavljana i takva dobra odnosno prihode od njih po svojoj volji koristi u okviru zahteva koji postoje izmedu nje i njenih drzavljana prema Madarskoj ili madarskim drzavljanima, podrazumevajuci ovde novcana potrazivanja, izuzimajuci ipák one zahteve kojima je u smislu drugih clanova ovog ugovora udovoljeno. Sva ona madarska dobra ili iz njih proistekli dohodak koji nadmasuju iznos ovih zahteva treba vratititi.”347

Uprkos pozurivanju jugoslovenske delegacije madarska vlada se drzala svog sta- novista da u obzir moze da dode samo istovremeno ispunjenje svih privatno-pravnih obaveza, a da madarska delegacija ne moze da prihvati obavezu valorizacije potrazivanja u pengovima. I premda tokom pregovora ni sa jedne strane nisu saopstene konkretne brojke, Ministarstvo finansija je sa Madarskom nacionalnom bankom za internu upotrebu pripremilo aproksimaciju bilansa potrazivanja i dugovanja nastalih pre 20. januara 1945. Po njoj ukupni iznos jugoslovenskih potrazivanja prema Madarskoj prevazilazio je 71 miliőn deviznih pengova, od kojih je gotovo 12 miliona deviznih pengova iznosilo potrazivanje u stranoj valuti. Madarska potrazivanja naci- onalna banka u to vreme nije kvantifikovala, posto u tóm pogledu nije mogla da od Jugoslavije pribavi validne podatke, ali je smatrala da ce u slucaju da se uracuna i u pregovore uvrsti i vrednost madarskih potrazivanja nastalih po osnovu konfiskacija madarske imovine u Jugoslaviji pre 20. januara 1945. „biti iskazanaznacajnabilansna aktíva u kőrist Madarske.”348 „Ukoliko se ”, citamo u Valoovim prilikom pregovora sacinjenim beleskama, „iz aranzmana iskljuce po osnovu likvidacije madarskih dobara u Jugoslaviji proisticuca potrazivanja, a sva druga privatno-pravna potrazivanja bez razlike uzmu u obzir, na teret Madarske - po osnovu aproksimativnih podataka dobijenih od strane Madarske nacionalne banke - pao bi balast bilansne pasive od gotovo 35 miliona pengova, 20% kojih cini valutni dug.”349

Suprotno jugoslovenskom nacrtu sporazuma, madarska delegacija je zelela da prilikom sredivanja madarskih potrazivanja afirmise sledece aspekte: 1. Uzajamnost i pravicnost u pogledu tipova u sredivanje uvrstenih potrazivanja i u pogledu regu- lisanja izvrsenja; 2. Sprecavanje porasta po osnovu sredivanja proisteklih ekonom- skih i deviznih opterecenja Madarske u meri koja bi prevazisla kapacitete drzave; 3. Neprihvatanje onih obaveza od kojih je u slucaju drugih drzava vlada sekludirala; 4. Ugovor ne moze da prejudicira s madarske strane ucinjenu interpretaciju ekonomskih odredbi mirovnog ugovora; 5. Stvarno poravnanje po posteriorno utvrdenim i iznosno izrazenim potrazivanjima treba da bude izvrseno ukoliko je po pitanju interpretacije ekonomskih odredbi mirovnog ugovora postignut sporazum izmedu dve vlade; 6.

347 Zakoni 1000 godina. Zakón br. XVIII iz 1947. o ratifikaciji Mirovnog ugovora izPariza od 10. fe- bruara 1947. [on-line], http://www.l000ev.hu/index.php?a=3&param=8265 [27. septerabar 2012.]

348 MOL PM XIX-L-l-k - sz.n. /1955. Kutija 228.

349 MOL KÜM XlX-J-l-k-Jugoslavija-23/g -42 397/4 -1948. Kutija 39.

342