A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
Uprkos tome, u februaru su otpoceli pregovori, cije preliminarije dosezu do de- cembra 1946. Tada su se Madarska i Jugoslavia sporazumele o tome da ce u roku od sest meseci zapoceti pregovore koji su „usmereni ka sredivanju uzajamnih obaveza finansijske prirode nastalih tokom rata”, to jest koji su predvideli uzajamno dovo- denje u red svih zahteva. U leto 1947. jugoslovenska vlada je potvrdila da se mimo javno-pravnih zahteva ne ograduje ni od finansijskih pitanja i robnih potrazivanja privatno-pravne prirode, predaje hartija od vrednosti i od strane finansijskih usta- nova na naplatu ispostavljenih potrazivanja. Ministarski savét je 27. januara 1948. po podnesku Glavnog ekonomskog saveta341 imenovao za rukovodioca madarske delegacije dr Dulu Sigetija i opunomocio ga da sa clanovima komisije koji ce biti naknadno utvrdeni nastavi pregovore „informativnog karaktéra” sa jugoslovenskom delegacijom koja je u meduvremenu prispela u Madarsku, predvodenom od strane rukovodioca odeljenja Ministarstva finansija Milana Ribara.342 Glavni ekonomski savét je vec prilikom pregovora precizirao ovlascenja madarske delegacije. Kao sto to mozemo procitati u odluci povezanoj sa ovim pitanjem od 17. februara 1948: „Glavni ekonomski savét ovlascuje madarsku finansijsku delegaciju da sa jugoslovenskom delegacijom nastavi pregovore koji se odnose na prijavljivanje i utvrdivanje iznosa (naglasavanje moje - E. S.) privatno-pravnih potrazivanja nastalih izmedu Madarske i Jugoslavije po osnovu svojine nad bivsiin madarskim dobrima.”343 Vec na pocetku pregovora se ispostavilo da je stav jugoslovenske delegacije po vise tacaka neprihvatljiv za madarsku stranu. Takav je bio npr. opseg pitanja o kojima bi trebalo da se pregovara. Uprkos tome sto su se ranije, na pregovorima koji su u decembru 1946. vodeni u Beogradu, dve vlade sporazumele o tome da ce pregovarati 0 sredivanju svih uzajamnih obaveza finansijske prirode koje su nastale za vreme rata, 1 to jos u roku od sest meseci pride, sada su bili iskljucivo voljni da se upuste samo u pregovore o pojedinim, s njihove strane konkretno navedenim privatno-pravnim potrazivanjima. Posledicu prihvatanja jugoslovenske „voluntaristicke taksacije” po Valou predstavljalo bi to sto bi „saldo u svim na sredivanje dospelim znacajnim 341 U pojedinim spisima Ministarstva finansija i Ministarstva inostranih poslova pogresno je datirana sa 26. januárom sednica Ministarskog saveta od 27. januara. MOL XIX-J-l-k-(ugoszlávia-23/g-42 397/4-1948. Kutija 39. G. Vass ur.: n.d. 27. januar 1948 221/46., str. 129. Glavni ekonomski savét je oformljen krajem novembra 1945, a njegov Sekretär je bio komunista Zoltán Vas. Ukinut je krajem 1949, a na njegovo mesto je dosao Savét za narodnu privredu. Zadatak organizacije sa izvanredno sirokim ingerencijama predstavljalo je usmeravanje upravljanja ekonomskim odlukama drzavnih organa, te je u periodu izmedu 1945. i 1947. u nedostatku budzeta odredivanje finansijskih izdataka drzave takode spadalo u njegove zadatke. Jedan od vaznih zadataka predstavljalo je i uspostavljanje i osiguranje drzavne kontrolé nad privatnom svojinom, te prakticno upravljanje ekonomijom. Njegove uredbe mogu se pronaci u „Zborniku odluka Glavnog ekonomskog saveta u periodu novembar 1947 - jun 1949", koji je uredio Tibor Fajt. 342 Ministarski savét od 27. januara 1948. je imenovao samo rukovodioca delegacije, nacelnika ministarskog odeljenja dr Dulu Sigetija, kao i savetnika IV b. odeljenja Ministarstva finansija, dr Jozefa Valoa. Nakon toga je Glavni ekonomski savét madarsku delegaciju prosirio sa jos pet clanova, po jednim strucnjakom iz Ministarstva finansija, Ministarstva inostranih poslova, Ministarstva industrije i Nacionalne banke. MOL KÜM XIX-J-l-k-Jugoslavia- 23/g.- 42 397/4-1948. Kutija 39. 343 Isto tamo 340
