A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
vlasnistva bilo moguce utvrditi.”323 Kasnije su obrazlagali da je pre mirovnog ugovora „rano” resavati pojedine konkretne slucajeve. „Uredenjem ovog kompleksa pitanja (jugoslovenska vlada, prim. E. S.) namerava da se bavi nakon ratifikovanja mirovnog ugovora, kada bi trebalo da se dogodi sveobuhvatno uredenje celokupnog pitanja imovinsko-pravnih odnosa madarske imovine u Jugoslaviji, ovlascenja madarskih drzavljana i njihovih drugih interesa.” - mozemo da procitamo u jednoj sa ovim pitanjem povezanoj zabelesci ambasadora Santoa.324 Madarska vlada bila je, naime, nacisto s tim da bi u smislu postojecih medunarodnih pravnih propisa mogla da u ime svojih gradana, a zbog odredbi jugoslovenskog Zakona o nacionalizaciji, zahteva potpuno obestecenje, ali se moglo strahovati od toga da ce to Jugoslavia zloupotrebiti pri ratnim potrazivanjima spram Madarske. A da se ne govori o tome da je i Madarska u to vreme donela slicne zakone o podrzavljenju.325 Zbog toga su strucnjaci Ministar- stva finansija argumentovali da vlada imovinsko-pravna potrazivanja svojih gradana „pokusa da realizuje ne putem pozivanja na generalne medunarodno-pravne propise, vec prijateljskim putem, ukazivanjem na dobre odnose izmedu dveju drzava, kao i na nuznost realizacije ekonomskih kontakata.”326 U ovom pitanju, dakle, privremeno se verovalo u „povoljnu atmosferu” koja se razvijala izmedu dve drzave. No nepravde nisu pogadale samo madarske drzavljane, vec je i stanje interesentnih madarskih finansijskih ustanova takode davalo razloga za ozbiljnu zabrinutost. U Budimpestu su stizale sve brojnije vesti o eksproprijacijama istih, o konfiskacijama njihove imovine, o onemogucavanju njihovog ranijeg delovanja, odnosno o razno- rodnim optuzbama (ratni zlocin, kolaboracija, utaja ratnog profita, itd.) u procesima koji su pokrenuti protiv rukovodilaca finansijskih ustanova, preduzeca i drugih privrednih subjekata. Na teritorijama kője su Trijanonskim ugovorom prikljucene Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca postojala je razvijena mreza madarskih finansijskih ustanova.327 Godine 1920. delovalo je (ne racunajuci Hrvatsku) sedamdeset sedam finansijskih ustanova utemeljenih u vidu akcionarskih drustava, cetiri filijale tri budimpestanske banke i tri zadruzne finansijske ustanove. Za vreme Kraljevine Jugoslavije propalo je 73% samostalnih finansijskih ustanova ili njihovih afilijacija (filijala). Prilikom prisajedinjenja 1941. u Backoj je postojalo 75, u Prekomurju i Medumurju 8, odnosno ukupno 83 kreditna zavoda. Prema nacionalnoj pripadnosti akcionara, clanova uprave i sluzbenika, tadasnja statistika je od toga njih 25 kvalifikovala kao madarske, 15 kao srpske, 10 kao nemacke, a 1 kao slovacki.328 Odluka AVNOJ-a br. 1/420 od 30. decembra 1944. najpre je odredila mere za organizovanje drzavnog finansijskog upravljanja, to jest za organizaciju drzavnog 323 Isto tamo. 324 MOL KÜM XIX-I-l-j - Jugoslavia - 23/g-269/1948. Kutija 27. 325 U pogledu polozaja Madarske nakon rata, podrzavljenja i ekonomske politike madarskih vlada videti u monográfiái: Derd Darmati: „A Rákosi-korszak. Rendszerváltó fordulatok évtizede Magyarországon i 945-i 956.” (Budapest, 2011, ÁBTL - Rubikon) 326 MOL PM XIX-L-l-k - s. n. Kutija 228. 327 MOL PM XIX-L-l-k-szn. Kutija 33. 328 Isto tamo. 335
