A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
nadzora nad privatnim bankama i kreditnim zadrugama. Ovu odluku su pratile brojne uredbe i zakoni, ciji je cilj predstavljalo pribavljanje potpune drzavne kontrolé nad finansijskom sferom. Jedan zakón od 17. novembra 1945. je npr. sve inostrane finan- sijske ustanove proglasio za privatne finansijske ustanove, kője su trebale da podnesu molbu za izdavanje dozvole o poslovanju. Öve su molbe svi madarski kreditni zavodi i podneli, premda one ustanove kője su bile stavljene pod prinudnu upravu u startu nisu ni mogle da podnose molbu za izdavanje dozvole. Tako su postupile i subotic- ka i rijecka filijala Opste madarske kreditne banke, premda u startu nisu mogle da podnose molbu za izdavanje dozvole o radu posto je Glavni narodnooslobodilacki odbor Vojvodine na njeno celo imenovao prinudnog upravnika. Njihova zalba je odbijena s tim da se oni koji su predali molbu koja se odnosi na izdavanje dozvole vec ne nalaze u sluzbi, te da su time izgubili pravo na zalbu. Njihovo funkcionisanje je onemogucavalo i to sto je zabranjen svaki kontakt izmedu filijala i centrala usta- nova.329 Konfiskaciju suboticke filijale jugoslovenska strana obrazlozila je time sto je ona bila uspostavljena tokom rata, a da je kreditna banka preuzela pod ürmöm kolaboracije vec rekviriranu suboticku filijalu zagrebacke Hrvatske sveopce kreditne banke. Rekviriranje Hrvatske sveopce kreditne banke objasnili su time sto „akcionari svojom imovinom odgovaraju za rád i krivicna dela onih osoba kojima su poverili rukovodenje njihovih preduzeca, a posto su ta preduzeca za vreme rata radila za okupatora protiv naroda i time pribavila dobit svojim akcionarima i vlasnicima, na mestu je da sada snose i materijalnu stetu zbog takvog delovanja i vodenja poslova.”330 Kreditna banka se protiv rekviriranja zalila 10. avgusta, pozivajuci se na to da je su- boticka filijala oformljena 1905. godine, iako je bila prinudena da svoj kapital 1925. préda jednoj zainteresovanoj jugoslovenskoj banci. Njenu zalbu jugoslovenske vlasti su okvalifikovale kao „bespredmetnu”. Madarskavladaje ovo okvalifikovala kao neza- konito, teje nastojala da i pitanje obestecenja suboticke filijale rascisti na finansijskim pregovorima koji su u januaru i februaru 1948. vodeni u Budimpesti. Predlozeno je da „se jednostrano odbije” kompenzacija od svote za imovinsko obestecenje koja je zatrazena od strane Jugoslovena. No nisu bolje prosle ni Velikobeckerecka stedionica, Madarsko bankovno i trgovacko akcionarsko drustvo i suboticka filijala Kalocanske biskupijske stedionice, kao ni Suboticko stedno deonicarsko drustvo.331 Ministarstvo inostranih poslova je 9. septembra 1946. sazvalo konferenciju na kojoj su uzeli ucesce Centralni monetarni zavod, Madarska narodna banka, Ured za reparacije i Zemaljski savez fabrikanata (GYOSZ). Dogovor je inicirao GYOSZ, posto su prispele nőve vesti o rekviriranjima preduzeca sa madarskim udelom i procesui- ranja njihovih rukovodilaca, a izmedu ostalog i o rekviriranju zrenjaninske secerane koja je u pogledu kapaciteta i tehnicke opremljenosti spadala u vrhunska svetska preduzeca. Rukovodioci secerane koja se nalazila u koncernu Madarske eskontne i argentarne banke su 22. jula 1946. osudeni na gubitak slobode u trajanju od 1 do 8 godina zbog nominalne kolaboracije sa Nemcima, posto su, navodno, vise od 25% 329 Isto tamo. 02 344/194,40 633/1948. Kutija 39. MOL PM XIX-L-l-o -76 659/1946. Kutija 31. 330 Isto tamo. 40 633/1948. Kutija 39. 331 Isto tamo, kao i 42 397/1948,42 523/1948. Kutija 39. 336
