A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
u zapisniku potpisanom od strane doktora. Mnogi su se inace prisecali spremnosti subotickog Madarstva na pruzanje pomoci. Nastavnik Géza Kovac, koji je objedinio istorijat ekspatrijacije jedne vece grupe proteranika za Ured za pitanja prognanika, ovako je to formulisao: „akcija pruzanja pomoci subotickih Madara svakog od nas prilicno je dobro snabdela namirnicama.”321 Madarskavladajepreko jugoslovenske delegacije pri Saveznickoj kontrolnoj komi- siji u vezi sakonkretnim slucajevima u vise navrata molila Beograd da barem u smislu Sporazuma o primirju vrate, odnosno dopuste prenosenje pokretnina proteranih cinovnika. Jugoslovenska vlada je slucaj brzo sredila tako sto je u svom odgovoru datiranom 25. novembra 1945. porucila da posto „oni madarski sluzbenici koji su na jugoslovensku teritoriju dospeli za vreme rata kao clanovi fasistickog centralnog aparata sa sobom nisu doneli nista”, njima néma sta ni da se vraca. No nisu se osvr- tali ni na imovinu onih madarskih drzavljana koji nisu bili uposlenici „fasistickog centralnog aparata”. Medu njima ovoga puta pominjemo samo jedan primer. Slucaj udovice Ignaca Bauera, jugoslovenske drzavljanke madarske nacionalnosti iz Stare Moravice i njenog necaka, madarskog drzavljanina, samostalnog sluzbenika Lasla Duke, stanovnika Budimpeste. Duka i njegova dva brata su zajedno sa njihovom tet- kom zajednicki nasledili imanje od 29 jutara u ataru Feketica, kője je postarija zena dala u napolicu izvesnom lokalnom gazdi Istvanu Kosaras-Fodoru, sa kojim je u vreme promene imperije zivela na jednom salasu, to jest majuru. Prilikom agrarne reformé konfiskovan je i deo ovog imanja koji je predstavljao svojinu madarskih drzavljana, a tek je za stariju zenu kao za jugoslovensku drzavljanku od njega ostavljeno 5 jutara. Povrh svega, njen zakupac ju je prijavio mesnom narodnom odboru da skriva halj iné. Vlasti su kod njeobavile pretres iodnele joj svu krevetninu, haljine, odkojih se potom vise komada „doskitalo” do njenog zakupca. Laslo Duka je u dugom pismu skrenuo paznju ministru inostranih poslova na nepravdu koja im se dogoddá i zamolio Janosa Dendesija da vlada i zvanicno protestuje protiv toga. Tim pre, argumentovao je on, sto ce po njegovom misljenju imovinsko-pravno stanje madarskih drzavljana biti moguce urediti tek nakon ratifikacije mirovnog ugovora. Kao sto je to napisao u svom pismu: „Budite ljubazni da i do tada, ukoliko se ukaze mogucnost, saobrazno vestima spram Madarske prijateljski se ophodecim jugoslovenskim vlastima dobronamerno skrenete paznju na slucaj nase Tetke, ciju je odecu, stvari, itd. na osnovu neutemeljene klevete od nje bespravno oduzeo lokalni opstinski odbor i tako je opljackanu uistinu ostavio da od milostinje zivi u selu u ubozistu dobrohotnog protestantskog duhovnika. [...] a iz evidentno preterane revnosti pák oduzetih joj minornih 14 i po jutara zemljice neka joj dosude nazad.”322 Ministarstvo inostranih poslova je, ako vec ne i u slucaju konfiskovane odece, ali povodom oduzimanja zemlje zatrazilo informaciju od jugoslovenske delegacije pri SKK-u. Jugosloveni su kratko odgovorili toliko da je imanje udove Ignaca Bauera, jugoslovenske drzavljanke, zaista eksproprisano, „vlasnicko pravo Lasla Duke nad jednim delom zemljisnog poseda nije moglo biti katastarski utvrdivo, a nadleznim organima ne stoje na raspolaganju dokumenti iz kojih bi pravo 321 Isto tamo. 322 MOL KÜM XIX-J-1 -k - fugoslavija - 23/g-103 736/1947. Kulija 39. 334
