A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
U pojedinim zadrugama, kao na primer u backotopolskoj „Doza Derd“, clanovi su uvideli da za obradu okucnice, odnosno izvan ostavljenih zemljisnih povrsina ne vredi drzati konja, pa su zbog toga odlucili da za ishranu krave i druge stoke, uz zajednicki sporazum, detelinom zaseju deo okucnice, i to tako da tu detelinu seju kod jednog clana, a da svaki clan dobije njegov deo. No postoje i zadruge u kojima su clanovi i do sada kupili vise konja, iako drzanje konja pojede to malo gazdinstvo.”290 O stanju zadruga u Sencanskom srezu nadlezni su aprila 1954. - godinu dana nakon objavljivanja uredbe - ukazujuci na procese koji su u skladu sa uredbom izvrseni izjavili sledece: „Na godisnjoj skupstini Zadruznog saveza sencanskog sreza su se predsednik zadruz- nog saveza Molnár G. Jozef i direktor Zivan Cvejic pozabavili proslogodisnjim radom zadruznog saveza i zadruga, te aktuelnim pitanjima poljoprivrede. Oni su rekli da je sreski savez i lane pomogao zadrugama u resavanju vise aktuel- nih pitanja. Narocito je pomogao u reorganizaciji, nabavci poljoprivrednih masina, rasplodne stoke i utrzbi proizvoda. U srezu je delovalo 25 seljackih radnih zadruga, 11 radnih zadruga je reorganizovano, 11 je ukinuto, a iz tri je istupilo tek nekoliko clanova. Razloga za likvidaciju zadruga bilo je vise. Medu 8 i po hiljada zadrugara bilo je svega 3755 radno sposobnih. Pedeset sest procenata clanova, dakle, nije radilo. Dobar deo neradecih clanova dobio je od zadruge socijalnu pomoc. Prilikom reorganizacije oni su istupili, a sa sobom su poneli i svoju zemlju i opremu. Seljacke radne zadruge u srezu trenutno imaju 14 000 jutara zemlje. Zadruzna imovina koja je stvorena u poslednje vreme iznosi vise od 200 miliona dinara. Reor- ganizovane zadruge su zivotno sposobne i posluju mnogo ozbiljnije nego pre. Referat se bavio stanjem u zemljoradnickim zadrugama, kao i njihovim aktuelnim pitanjima. U njemu je pomenuto da njihov dosadasnji rád ne odgovara zahtevima soci- jalisticke poljoprivrede i njihovih clanova. One su se uglavnom bavile trgovinom, malo su se starale o razvoju poljoprivrede. Trgovinski obrt zadruga je prosle godine iznosio 463 miliona, industrijski 114 miliona, a poljoprivrede tek 5,5 miliona dinara. Lane je od deset zemljoradnickih zadruga njih devet radilo sa dobitkom, a jednasa gubitkom. [...] To je jedno od aktuelnih pitanja socijalistickog preobrazaja sela i njime treba da se bave i zadruge, a i masovne organizacije. U reorganizovanim zemljoradnickim zadrugama dalji razvoj zadruga treba da odrede njihovi clanovi.”291 290 Arenda, starosna penzija i jós okucnica: O nekim pitanjima reorganizacije - A földbérlet, az öregségi nyugdíj, meg a házi majorság. Az átszervezés némely kérdéséről. Magyar Szó, godina: X, 31. máj 1953. br. 148 (2637), str. 1. 291 Neka clanovi odluce o daljem razvoju reorganizovanih zemljoradnickih zadruga - A tagok döntsenek az átszervezett földműves szövetkezetek további fejlődéséről. Magyar Szó, godina: XI, 13. april 1954. br. 99 (2947), str. 3. 312
